Srpske evrointegracije nisu centralna tema predsedničke trke. Većina kandidata ima negativan stav o EU, mnogi bi čak prekinuli evrointegracije, a oni koji bi ih nastavili, o Briselu se izjašnjavaju tek sporadično, gotovo stidljivo.
Nekada je bilo drugačije. Evrointegracije Srbije bile su centralna tema svih izbora u prethodnoj deceniji. EU i pristupanje Srbije toj organizaciji bilo je glavna tema oko koje su predsednički kandidati lomili koplja na izborima, kojih je između 2001. i 2008. bilo mnogo više nego u ovoj deceniji.
Na to podseća i glavni urednik magazina „Ekspres“ Ivan Cvejić, koji konstatuje da tema srpskog pristupanja EU nije u fokusu predsedničkih kandidata. Ta tema, prema njegovim rečima, postala je sporedna, ne sada, tokom ove izborne kampanje, već nešto ranije.
S obzirom na to da je otvorila dosta pregovaračkih poglavlja, pitanje srpskih evrointegracija kao da se podrazumeva, kaže Cvejić, a i stiče se utisak da su kandidati procenili da na tom pitanju ne mogu da naprave ključnu razliku u odnosu na protivnike i posmatraju pitanje evrointegracija kao već uhodani tok i kao nešto oko čega nema dileme.
„Mislim da, bar po istraživanjima koje gledamo, više kandidata ima članstvo Srbije u EU kao deo svog programa, samim tim i budućeg predsedničkog mandata. Tako da, u tom smislu, ne verujem da bismo posle 2. aprila ili drugog kruga predsedničkih izbora mogli da dobijemo predsednika koji će nešto radikalno i korenito tu promeniti“, smatra Cvejić.
Sa druge strane, kaže on, tema srpskih evrointegracija i te kako postoji kod kandidata koji se protive članstvu Srbije u EU. Nekoliko kandidata veoma naglašeno ističe svoje opredeljenje protiv EU, a kao suprotnu opciju nude institucionalno povezivanje sa Rusijom i savezima koje ona predvodi, zaključuje Cvejić.
Okviri u kojima se kreće aktuelna predsednička kampanja postavljeni su, prema rečima političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, pre pet-šest godina, kada je, prema istraživanjima javnog mnjenja, kod građana opao evroentuzijazam.
„Mislim da se kod predsedničkih kandidata radi o procenama da nije zahvalno govoriti o EU za koju ne znamo ni da li će postojati, ni kakva će biti, ni šta će s njom biti, ni šta će nuditi Srbiji, a ne zbog stava građana. Naprosto, suviše je kompleksna situacija u geopolitičkom smislu, mešaju se karte, ne znamo šta će se dešavati. U takvim okolnostima, predsednički kandidati malo govore i o EU i o Kosovu. Sve su te stvari koje će, verovatno, biti pod velikim pitanjem globalnih promena. Otuda se o tome toliko i ne priča“, kaže Anđelković.
On se zalaže, kako kaže, za dubinsko sagledavanje ideoloških stavova kandidata prema članstvu Srbije u EU. Tako Aleksandra Vučića i Vuka Jeremića svrstava u evropragmatike, koji eventualno članstvo Srbije u EU posmatraju kroz prizmu koristi i štete koju bu Srbija imala. Njih dvojica se, prema Anđelkovićevim rečima, ne zalažu za članstvo Srbije u EU po svaku cenu.
Sa druge strane, kod Saše Jankovića, prema Anđelkovićevim rečima, sudeći po ljudima koji ga okružuju, postoji evrofanatičan stav, dok su Boško Obradović, Milan Stamatović, Vojislav Šešelj i Aleksandar Popović čvrsto opredeljeni protiv članstva Srbije u EU.
„Kako god bilo, jedna je stvar pozicioniranje u javnosti pred izbore, a druga je kako se vodi država. A kada pričamo o državi, mislim da evrointegracije gube istinski politički značaj u smislu ideološkog opredeljenja ako postupamo racionalno. To je, sad, pitanje hladnog računovodstvenog računa, kakvu korist dobijamo, šta gubimo, jer mislim da evropske integracije više nemaju ni unutrašnji naboj, niti predstavljaju, osim za malu grupu fanatika, politički fetiš“, zaključuje Anđelković.
