Najambiciozniji cilj zakona je let na Mars sa ljudskom posadom 2033. U nacrtu budžeta za ovu godinu, planirano je da se za NASA izdvoji 19,5 milijardi dolara za ovaj svemirski projekat.
Vodeći istraživač Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka Nejtan Ajsmont naveo je velika dostignuća SAD u oblasti istraživanja svemira.
Međutim, po njegovom mišljenju, evropske zemlje i Rusija ne zaostaju mnogo iza SAD.
„Zato što ne poredimo obim aktivnosti u ovoj oblasti, već rezultate, i ne može se reći da je Rusija izgubila svoju vodeću poziciju. Naravno, obim aktivnosti u oblasti istraživanja svemira u Rusiji je značajno opao u poslednjih nekoliko godina“, kaže Ajsmont.
„Ali planovi koje je Rusija usvojila takođe su prilično ambiciozni. Naravno, ne može se reći da Rusija, baš kao i Amerikanci, šalje ekspediciju na Mars, ali mislim da će Amerikanci neminovno uzeti u obzir njeno učešće u ovakvoj ekspediciji“, ističe on.
Ajsmont veruje da NASA i „Roskosmos“ nisu konkurenti, već organizacije koje sarađuju.
Ovaj ekspert smatra da je primer za to činjenica da Rusi za letove u duboki svemir koriste američke rakete „Atlas 5“ sa ruskim motorom za prvu fazu.
„Postoji indirektno učešće Rusije koje se toliko utvrdilo, da su prognoze za prelazak Amerikanaca na sopstvene motore ili njihovo odbijanje da sarađuju veoma neuspešne“, naglašava Ajsmont.
On dalje dodaje da osim toga postoji plan koji podržavaju i NASA i „Roskosmos“ i to je let na Veneru. „Tako ambiciozan projekat biće lakše da se sprovede zajednički“, zaključuje ekspert.
Ranije ovog meseca, NASA je donela dve predložene misije „Veritas“ i „Da Vinči“, koje će istraživati površinu i atmosferu najbližeg Zemljinog planetarnog suseda Venere.
„Venera D“ je predložena zajednička misija „Roskosmosa“ i NASA koja bi poslala orbiter, koji bi analizirao Venerinu atmosferu naredne tri godine, i modul za sletanje koji bi izdržao samo nekoliko sati na vatrenoj površini planete.
