„Izbeglice se svesno odlučuju za jednostavne poslove koji su slabije plaćeni, umesto stručne kvalifikacije koja otvara perspektivu bolje plaćenih radnih mesta“, rekla je Regina Flake iz Instituta.
Prema studiji, urađenoj za potrebe Ministarstva ekonomije Nemačke, izbeglice često nisu svesne prednosti obrazovanja u odnosu na jednostavnije poslove koji u početku donose više novca nego obrazovanje.
„Mi ne smemo da dopustimo da se taj trend ustali, nego moramo da učinimo sve da se izbeglice privole na nemački dualni obrazovni sistem, koji se sastoji većim delom od stručne nastave u samim pogonima i manjim delom od teorijske nastave u školama“, rekla je Flakeova i dodala kako je spremnost nemačkih poslodavaca da zapošljavaju izbeglice velika.
Problemi prilikom zapošljavanja su i nedostatak svedočanstava o dosadašnjoj stručnoj spremi izbeglica i nepoznavanje nemačkog jezika.
Čak 85 odsto upitanih poslodavaca, koji su dali šansu izbeglicama za obrazovanje, ukazuje na problem nepoznavanja nemačkog jezika.
„Nada da će izbeglice ublažiti nedostatak stručnih radnika je splasnula“, rekao je direktor Instituta Mihael Huter.
Prema njegovim rečima, izbeglici treba četiri do pet godina za integraciju, ali yz spremnost za stručno usavršavanje na nemačkom tržištu rada.
Izvor: Tanjug
