Crnogorska i kosovska vlada uskoro bi mogle da održe zajedničku sednicu. Ovaj predlog, a ujedno i poziv, potekao je od lidera kosovskih Albanaca, posle sastanka ministara finansija Podgorice i Prištine.
Odnosi Crne Gore i Kosova u usponu su još od crnogorskog referenduma 2006, kada se Crna Gora odvojila od Srbije, i to zahvaljujući glasovima Albanaca. Podgorica je uslugu uzvratila samo dve godine kasnije, kada je 2008. priznala Kosovo kao nezavisnu državu.
Iako su „dugovi namireni“, uzajamna podrška Podgorice i Prištine tu nije prestala. A bilo bi očekivano da ti odnosi zbog problema između Crne Gore i Kosova oko demarkacije granice budu, ako ništa drugo, a ono bar — zategnuti. No, Tačija i Mila očito vežu viši interesi. Tako je Tači postao počasni građanin Ulcinja, a sadašnji predsednik Kosova ne prestaje da hvali odnose sa Podgoricom, što je u nedavnom intervjuu i rekao ističući da su „odnosi Prištine i Podgorice na najvišem mogućem nivou, posebno što obe „države teže ka članstvu u NATO“.
Ništa manje hvale za Prištinu nije imao ni Đukanović, koji je uoči parlamentarnih izbora u Crnoj Gori gostujući na RTK1 (državna kosovska televizija) rekao da su „Kosovo i Crna Gora formirali tako dobre odnose tokom vremena, koje ne može da pokvari ni problem zbog granične linije sa Crnom Gorom“.
Šta je to što spaja Crnu Goru i Kosovo, ili bolje rečeno Mila i Tačija?
Nedžmedin Spahiu, politikolog sa Kosova i Metohije, objašnjava za Sputnjik da je veza između Podgorice i Prištine pre svega ekonomska, a da je slučajnost da je velika albanska zajednica koja živi u Crnoj Gori, bila list na vagi koji je prevagnuo u vreme crnogorskog referenduma iz 2006. godine.
S druge strane, kaže on, činjenica je da su i Kosovo i Crna Gora male države, koje moraju da brinu o dobrosusedskim odnosima, jer velike ekonomije ulažu u region, a ne u male države.
Koliko činjenica da je Crna Gora jednom nogom u NATO, a režim u toj državi trenutno u milosti prozapadnih sila, ima veze sa dobrosusedstvom, Spahiu kaže:
„Crna Gora je prijateljska država za Kosovo. Za Kosovo je napredak da Crna Gora uđe u NATO, jer bi tako imala jače prijatelje. Osim toga, i jedni i drugi imamo isti cilj — evroatlantske integracije“.
Novinar podgoričkog lista „Dan“ Marko Vešović podseća da se 90 odsto ljudi u Crnoj Gori nije nikada složilo sa odnosom zvanične Podgorice u vezi sa Kosovom.
„Kada su u pitanju odnosi između režima u Prištini i režima u Podgorici, on datira, nažalost, još od 1999. godine, kada je Đukanović na jedan način podržao kosovske Albance, što se kasnije pretvorilo u priznanje Kosova. Sada vidimo da pokušavaju da razviju neke političke i bezbednosne veze i to im polazi za rukom, ali nema nikakve dileme, bar se tako čuje u krugovima u kojima se ja krećem, da to sigurno ima finansijsko korisne interese, što je veoma teško dokazati. Ali, u političkom smislu, nemam nikakvu dilemu da ono što spaja režime u Prištini i Podgorici jeste pre svega jedan finansijski interes, koji se ogleda kroz brojne, da ne kažem nezakonite, ali verovatno sumnjive zajedničke poslove“, smatra on.
Vešović podseća na izveštaj nemačke obaveštajne službe BND koja je iznela niz podataka o situaciji na Kosovu iz 2005. godine u kome se pominje i Crna Gora i veza između crnogorskog i kosovskog rukovodstva, i očigledno da te veze ni do danas nisu raskinute.
Pre godinu dana, italijanski geopolitički magazin „Limes“ označio je Crnu Goru i Kosovo kao mafijaške države na mapi kriznih žarišta u okruženju Italije. U redakciji, koja je jedna od vodećih evropskih publikacija koje se bave geostrateškim pitanjima tvrdi se da su Crnu Goru i Kosovo kvalifikovali kao „mafijaške države“, između ostalog, i na osnovu podataka italijanskih institucija.
Podaci koji su korišćeni za izradu mape bazirani su na podacima iz različitih izvora. Među njima su i podaci italijanskih institucija o ilegalnoj trgovini ka Italiji (šverc oružja i droge), u kojima su, između ostalog, zemlje balkanskog regiona, a posebno Kosovo i Crna Gora, označeni kao važna čvorišta.
