Rusija i Kina na nevidljivom frontu

Situacija u Avganistanu sve je gora: pokret Taliban i teroristi DAEŠ-a su sve aktivniji, raste šverc opojnih droga preko teritorije Centralne Azije. Najgore je u severnim provincijama koje se graniče sa ZND-om i na istoku — na granici sa Kinom. Talibani kontrolišu teritoriju veću nego ikad pre, pretežno ruralna područja, dok se DAEŠ učvrstio u istočnoj provinciji Nangarhar na granici sa Pakistanom. Zbog je sve veći rizik od toga da teroristi iz Avganistana pređu u Tadžikistan, Uzbekistan i Kinu.

Početkom marta američki mediji su objavili da je kineska vojska ušla u Avganistan i da učestvuje u kopnenoj operaciji. Navodno, u takozvanom Vahanskom koridoru vode se borbe sa ujgurskim militantima koji su se zakleli DAEŠ-u. Operacije se izvode u saradnji sa avganistanskom vojskom.

„Kina je, nesumnjivo, zainteresovana za razvoj situacije u Avganistanu, pošto se po tzv. Vahanskom koridoru graniči sa avganistanskim Badahšanom. Štaviše, postoje rizici da se granični prelazi koriste za prebacivanje pojačanja ekstremistima, oružja i drugog, iz nestabilnog Avganistana u Sinkjang — Ujgurski autonomni region. Zato je Kina zainteresovana za stabilizaciju u Avganistanu“, rekao je za Sputnjik šef Evroazijskog analitičkog centra Nikita Mendkovič.

Zbog nestabilne situacije u Avganistanu Rusija i Kina unapređuju saradnju u ovom pravcu, pre svega kroz ŠOS (Šangajsku organizaciju za bezbednost) i kroz pregovore sa Pakistanom, kako bi se zaustavila podrška ekstremistima. U okviru ŠOS-a postoji antiteroristički centar sa sedištem u Taškentu, u kojem dve zemlje aktivno učestvuju.

Pošto pokušaji SAD da vojnim putem reše avganistansko pitanje nisu bili uspešni, Rusija je prinuđena da osigura svoju bezbednost političkim metodama. Radi deeskalacije u regionu i bezbednosti ruskih građana u ovoj centralnoazijskoj republici, Moskva je pozvala i talibane da se pridruže nacionalnom pomirenju.

„Što se tiče ograničenih kontakata sa pokretom Taliban, oni imaju za cilj da se osigura bezbednost ruskih građana u Avganistanu i da se podstaknu da se pridruže procesu nacionalnog pomirenja pri rukovodećoj ulozi Kabula na temeljima tri glavna principa: priznanje ustava Avganistana, raskid veza sa DAEŠ-om, Al Kaidom i drugim terorističkim organizacijama“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstvo inostranih poslova.

U ruskom spoljnopolitičkom resoru su naglasili da „ove akcije teško da ’legitimiziju` talibane: grupu je Kabul već priznao ravnopravnim partnerom u dijalogu za vreme serije sastanaka zvaničnih lica sa predstavnicima pokreta 2015. godine u Kataru, Kini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Norveškoj i Pakistanu“. Čak je prošlog maja ministar odbrane SAD Ešton Karter pozvao Talibane na pregovore. Međutim, oni su odbili poziv, zatraživši da pre toga američki vojnici napuste Avganistan.

Obavljena je serija razgovora u formatu Rusija-Kina-Pakistan (glavni finansijer i pomagač islamista u Avganistanu) tokom kojeg je dogovoren format dijaloga sa naoružanom opozicijom. Tokom 2017. godine planira se priključenje pregovorima i zvaničnog Kabula.

„Predviđeni su i pregovori u formatu Kabul-Taliban uz učešće posmatrača iz Moskve, Pekinga i, možda, Islamabada. Rezultat bi trebalo da bude: prelazak talibana u legalnu političku borbu, stvaranje koalicione vlade, moguće i promena Ustava. Zauzvrat, pokret će morati da se odrekne svih veza sa terorističkim organizacijama, uključujući Al Kaidu, ujgurske i kavkaske teroriste. Neuspeh pregovora može dovesti do dalje konfrontacije i pravog građanskog rata“, navode eksperti Evroazijskog analitičkog kluba u referatu o situaciji u Avganistanu.

U ovom trenutku napori Organizacije su usredsređeni na osiguranje tadžikistansko-avganistanske granice. Rusija je u okviru ODKB-a podigla stepen gotovosti toliko da u slučaju velike ofanzive iz Avganistana Vazdušno-kosmičke snage i Vazdušno-desantne snage mogu pružiti pomoć regionalnim saveznicima za 23 sata, dok bi za raspoređivanje Kolektivnih operativnih snaga ODKB-a bilo potrebno 4-5 dana.

ODKB preduzima velike napore za jačanje tadžikistanske granice i zato je u ovom trenutku taj deo granice prilično zaštićen od ulaska većih odreda militanata sa avganistanske strane.

Pritom, Rusija teži da minimizira rizik borbenih akcija na teritoriji regiona i traži načine za likvidaciju pretnji još u Avganistanu. Između ostalog, Rusija će se boriti protiv povećanja stepena konflikta u zemlji čak i u slučaju da NATO i SAD odbiju da preuzmu tu obavezu. Stručnjaci ističu da je moguće i korišćenje avijacije po „sirijskom scenariju“ kako se ne bi dozvolilo stvaranje prave vojske naoružane opozicije, dok je uvođenje kopnenih snaga u zemlju isključeno.

Po njihovom mišljenju, i strano vojno prisustvo na teritoriji Avganistana predstavlja pretnju za Rusiju. Bez obzira na završetak vojne operacije NATO-a u zemlji, na njenoj teritoriji ostaje mreža američkih baza koje mogu biti upotrebljene protiv Rusije, Kine ili Irana. Osim toga, postoji rizik da u slučaju pokušaja „obojenih revolucija“ u zemljama ZND, ovi objekti budu iskorišćeni i za vršenje pritiska na nacionalne vlasti.

U ovom trenutku budućnost Avganistana je veoma maglovita. S obzirom da se nalazi na kineskom „Putu svile“ i da leži na velikom mineralnom bogatstvu, ta zemlja ima velike izglede za napredak. Međutim, snažne unutrašnje i spoljne degradacione snage ne daju mu da se pomeri sa mesta. To stvara ne samo problem za samu zemlju, već i za njene susede, pre svih za Rusiju i Kinu koje uvek moraju jednim okom da prate događaje u ovoj centralnoazijskoj zemlji.