I muž i trener
„Oduvek su me privlačile borilačke veštine, ali u detinjstvu nisam imala prilike da se bavim ovim sportom, dok nisam postala članica ženske ekipe pre devet godina. Nakon dve i po godine upornih treninga i sparingovanja, srela sam svog današnjeg supruga, koji je postao moj trener. Sa njim su treninzi postali novo poglavlje u mom profesionalnom napredovanju i mogla sam se da se popnem na viši nivo“, kaže Šabnam u intervjuu za Sputnjik.
Kako kaže, njen muž se pridržava nekoliko posebnih pravila, pa je nakon nekog vremena počela da vežba sa drugim trenerom.
„Shvatila sam da moram da odvojim svoj privatni i profesionalni život. Moj muž je direktor azijskog ogranka ISKA — jedne od najvećih sportskih organizacija koja se bavi karateom i kik-boksom, i veoma je profesionalan. Takva situacija mi je sa jedne strane od velike pomoći, ali sa druge, mogla bi da utiče na moje učešće na turnirima, što ja ne želim“, objašnjava ona.
Iskustvo sa svetskih prvenstava
Lepa sportistkinja je dvaput učestvovala na prvenstvima sveta: jednom u Španiji, a drugi put u Portugaliji, i oba puta je osvojila srebrnu medalju.
„Upravo na takmičenju u Portugaliji sam saznala da sam trudna i neko vreme sam morala da odsustvujem. Ove godine šampionat sveta će biti održan u Grčkoj. Mi smo odlučili da učestvujemo, iako imam malog sina“, navodi ona.
Nikada nije kasno da se počne sa kik-boksom
Prema njenim rečima, ovaj sport zahteva određene navike i nije težak i zahtevan kao tekvondo.
„Imala sam 26-27 godina kada sam počela da se bavim kik-boksom, što je prilično kasno za profesionalno bavljenje sportom. Do tada sam se sportom bavila samo amaterski, to mi je više bio hobi. Međutim, nije mi bilo lako od trenutka kada je sve postalo profesionalno. Stalni treninzi, na koje se ljudi obično navikavaju od detinjstva, meni su, u mom uzrastu, teško pali“, priseća se ona.
Ipak postoje neke prepreke…
Zakoni Irana nisu blagonakloni prema ideji da se žene bave kik-boksom. Tako je bilo i u vreme bivšeg predsednika Ahmadinedžada, a tako je i danas. Jedini izuzetak je Federacija. Sada, kada se sva takmičenja u kik-boksu održavaju pod kontrolom Federacije, ona se organizuju kao borbe gde ne dolazi do potpunog kontakta.
Razlika između „običnog“ kik-boksa i ovog gde „nema punog kontakta“ se sastoji u određenim ograničenjima koja se tiču udarne tehnike nogama.
