Sve je počelo nakon što je Holandija, baš kao Nemačka i Austrija, zauzela stav da na svojoj teritoriji ne dozvoli turskim političarima da održavaju skupove podrške za predstojeći referendum o izmeni ustava u aprilu, kojima bi se turskom predsedniku omogućilo da proširi svoja ovlašćenja.
To je izazvalo bes turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji je odmah zapretio uvođenjem diplomatskih, pa čak i ekonomskih sankcija, a potom i zabranio ulazak holandskog ambasadora u Tursku sve dok Amsterdam ne promeni svoj stav. Mimo toga, Erdogan je otkazao sve bilateralne zvanične susrete visokog nivoa i pripretio da će se povodom toga obratiti Evropskom sudu za ljudska prava.
Istoričar Saša Adamović, međutim, tvrdi da Vilders i dalje iz svega toga može da izvuče najveću korist, uprkos nastojanjima Rutea da preuzme ulogu koju ima lider tamošnje Partije za slobodu i svojom antiislamskom retorikom pridobije deo Vildersovih glasača.
„Rute ili Erdogan po sistemu spojenih sudova jedan drugome dižu rejting, odnosno homogenizuju sopstveno biračko telo razmenjujući oštre reči u diplomatskom sukobu Turske i Holandije. Međutim, može se desiti i da profitira sam Vilders s obzirom da je on u svojoj antiislamskoj politici mnogo autentičniji nego Rute. Holandija je za budućnost EU jako važna država i oni koji žele opstanak EU, a pre svega je to Nemačka, jednostavno ne žele da neko poput Gerta Vildersa formira vlast u Holandiji“, kaže on.
Govoreći o samim izborima, Adamović tvrdi da Vilders ne bi trebalo da bude u mogućnosti samostalno da formira vlast, s obzirom da izborni sistem u Holandiji ne omogućava takav ishod. Štaviše, dodaje on, iako je Vildersova stranka i ranije dobijala dobre rezultate, do sada nije vladala Holandijom, a maksimalno što je postigla jeste to da je manjinski podržavala vladajuću koaliciju.
Sa druge strane, vladajuća stranka, odnosno Narodna partija, čiji je Vilders nekada bio član, i te kako uzima u obzir Vildersovu političku snagu i pojedine delove njegovih programa preuzimao je i aktuelni premijer Rute, objašnjava Adamović za Sputnjik.
Međutim, kako god da se završe izbori, pa čak i da Vildersova stranka bude najjača, sasvim je moguće da opet bude izostavljena iz formiranja Vlade Holandije. Istovremeno, dodaje sagovornik Sputnjika, novi premijer će uprkos tome morati kao svoj program da usvoji mnogo toga iz Vildersovog političkog programa.
Adamović dodaje i da eventualni dolazak Vildersa na vlast ne mora nužno da znači i potencijalni izlazak Holandije iz EU, samim tim i početak demontiranja Unije, budući da ni on, kao ni Marin le Pen u Francuskoj, nisu protivnici Evrope, već su protiv ovakve EU koja se nalazi na prekretnici i ne zna kojim putem da ide dalje.
Mediji, inače, Gerta Vildersa zbog neobičnog izgleda i širenja svojih ideja putem Tvitera zovu i „holandski Tramp“.
