Posle lokalnih izbora u Nikšiću, politička kriza u Crnoj Gori dodatno je produbljena. Vlast, ali i opozicija, koja ih je bojkotovala, proglasili su pobedu. Izlaznost u drugom po veličini crnogorskom gradu bila je oko 45 odsto, od čega je DPS, u rodnom mestu Mila Đukanovića, osvojio blizu 80 odsto glasova, manje nego u oktobru prošle godine, Socijaldemokrate oko deset, a nevažećih je bilo čak 11 odsto listića.
Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić ocenjuje da su na izborima u Nikšiću svi poraženi i da su oni primer daljeg produbljivanja „dubokog sukoba između dugovečne vlasti i opozicije koja deluje sve organizovanije i agresivnije“.
Kriza Vlade
Bešić dodaje da u Crnoj Gori „imamo krizu koja u kontinuitetu traje“ i jedan regresivni trend koji pokazuje pad u strukturi moći vladajućeg DPS-a sa jedne strane, dok sa druge strane, vladajuća partija još ima dovoljno kapaciteta da vlada, ali kontinuirano gubi legitimnost te vladavine.
„Ono što se desilo u Nikšiću je još jedan dokaz, još jedan primer negativnih trendova ukupne legitimnosti političkog sistema u Crnoj Gori. Bojim se da će se to i nastaviti ukoliko se ne nađe neko rešenje da se uspostavi komunikacija između dve strane koje su nepomirljive još od referenduma 2006. godine“, kaže Bešić za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, broj nevažećih listića u Nikšiću govori o tome da jedan deo birača vrlo nevoljno ide na izbore, odnosno da postoji jedna vrsta pritiska na deo birača koji očigledno ne žele da glasaju za DPS, ali su na neki način primorani da glasaju.
„Reč je o vrlo neprijatnoj situaciji. Mislim da imamo dalje produbljivanje krize ukupnog političkog sistema i stabilnosti u Crnoj Gori što ide paralelno sa smenom autoriteta u rukovodstvu nove Vlade koja u prvim danima nije pokazala zavidnu energiju koja se od nje očekivala u smislu rešavanja nekih političkih pitanja i problema“, smatra Bešić.
Opoziciono „blago“
Poslanik Demokratskog fronta Slaven Radunović kaže da je 11 odsto nevažećih listića „pravo blago“ koje će im koristiti u svim kasnijim dokazivanjima kakvi su izborni procesi u Crnoj Gori.
U situaciji kad kompletna opozicija bojkotuje izbore na koje izlaze samo dve vladajuće stranke, 11 odsto ljudi je bilo, a sad postoji i zvanični dokaz, primorano ili ucenjeno da glasaju i oni su svoj otpor pokazali tako što su prekrižili listić, kaže Radunović.
On dodaje da je isto toliko onih koji su naterani da izađu na izbore, ali su zaokružili jednu od vladajućih stranaka u strahu da neko ne vidi da nisu uradili ono što je od njih traženo.
„Ako sve to uzmemo u obzir, za DPS nije glasalo ni 30 odsto građana Nikšića i mislim da svako zdravorazuman može da zaključi da li je bojkot uspeo ili ne. Posebno ako se uzme u obzir da je u poslednjih mesec dana u Nikšiću boravio svaki ministar, neki po više puta, a da je izbornim procesom rukovodio lično Milo Đukanović koji je nekoliko puta dolazio i sve držao pod svojom kontrolom. Građani Nikšića su pokazali zube režimu i mi iz opozicije smo vrlo zadovoljni rezultatom izbora“, kaže Radunović za Sputnjik.
Šta će biti u Herceg Novom?
On dodaje da ga posebno čini srećnim što je opozicija, odlukom da bojkotuje državni Parlament, prvi put postigla apsolutno jedinstvo. Uoči izbora u Nikšiću, bili su spremni da na njih izađu, svi su spremili liste, međutim, kako su rekli, „sumanutim potezom vlasti“, koja je nameravala da uhapsi lidere DF-a Andriju Mandića i Milana Kneževića, zajednički su odlučili da ih bojkotuju.
Na taj način i uz pritisak u Skupštini poslanika DF-a na dan kad se skidao imunitet Mandiću i Kneževiću, uspeli su da nateraju vlast da, istakli su, „tu suludu nameru ne sprovede u delo“.
Kad su sledeći izbori u pitanju, lokalni u Herceg Novom koji će se održati za nekoliko meseci, ponovo će sa ostatkom opozicije doneti zajedničku odluku.
„Opozicija ne da ima šansu, nego, praktično, stoprocentno dobija izbore u Herceg Novom ako izađe, jer su na prethodnim parlamentarnim izborima vladajuće partije dobile samo 35 odsto glasova, tako da je tu nesumnjiva pobeda opozicije i samo je stvar našeg dogovora da li ćemo izaći ili ne. Mišljenja sam da ćemo najverovatnije nastupiti u različitim formama — neko u koaliciji, neko pojedinačno“, kaže on.
Radunović dodaje da je još rano govoriti o mogućem bojkotu u Herceg Novom i ističe da je cilj opozicije da se ponove parlamentarni izbori održani prošle godine u potpuno neregularnim uslovima, a najbolje bi bilo da se to desi iduće godine zajedno sa predsedničkim i većinom lokalnih izbora.
Kako pobediti vlast?
Kad je reč o bojkotu opozicije, Bešić kaže da jedna ista mera u različitim uslovima može da proizvede različite efekte. Bilo je bojkota i izbora i Skupštine Crne Gore i u prošlosti, podseća on, ali danas to ima drugačije efekte, jer „ukupna snaga i kapacitet vladajuće strukture su u padu“.
„Sa druge strane, kad igrate tako rizične poteze, a bojkot Skupštine to jeste, pre svega jer može da se desi da se vratite u Parlament i onda ste apsolutni gubitnik, takav potez ima smisla ako opozicija istraje na tome. Ukoliko opozicija na duge staze istraje, a dosad istrajavaju, ta je strategija vrlo neprijatna za vladajuću koaliciju, naročito imajući u vidu da je njihova većina vrlo tanka i jedva prestiže 50 odsto plus jedan glas u Parlamentu“, objašnjava on.
Šta će biti sa predsedničkim izborima, trenutno je velika nepoznanica, smatra Bešić, a kandidat DPS-a najverovatnije će biti Milo Đukanović, što je prirodno i logično iz dva razloga.
Prvi je da će DPS teško održavati političku stabilnost bez Đukanovića na nekoj ključnoj funkciji, a drugi je što su imali vrlo neprijatnu situaciju na prethodnim predsedničkim izborima kad su umalo izgubili.
„Opozicija ima dve opcije. Jedna je da imaju jednog zajedničkog kandidata ili da bojkotuju izbore, a sve drugo biće njihov debakl. Oni moraju na neki način da se slože, što će biti jako teško jer su vrlo raznoliki po velikom broju kriterijuma. Ukoliko se opredele za prvu ili drugu opciju oni će uraditi dobru stvar za vlastito jačanje, a ukoliko izađu u više kolona to će biti jako loše po opoziciju“, zaključio je Bešić.
