Mađarska je primenila stroge zakone prema kojima migranti, po svemu sudeći, imaju dve mogućnosti — da u takozvanim „izbegličkim kontejnerima“ sačekaju rešavanje svog zahteva za azil ili da se vrate u Srbiju. Da li će naša zemlja postati parking za migrante? Kako kaže Gordan Paunović iz organizacije za prihvat migranata „Info park“, migranti će se sasvim sigurno sve duže zadržavati u Srbiji.
„Ima ljudi koji su već godinu dana u Srbiji, koji su 30 puta pokušavali da izađu iz Srbije i koji su nebrojeno puta deportovani iz Hrvatske, Slovenije, Austrije, a mi svakodnevno pričamo o novim rutama. Dakle, dinamika priliva migranata ne prestaje i nastaviće se. Mađarska ’žica‘ jeste drastično smanjila ali nije potpuno zatvorila izlaz iz Srbije, pa Austrija beleži oko 1.000 novopridošlih migranata svakog meseca, i to je stabilna statistika poslednjih meseci. Dakle, mađarska žica nije nepobediva, pa će se trend priliva migranata nastaviti“, kaže Paunović.
Kada je reč o integracijama migranata u srpsko društvo, Paunović kaže da Srbija nije spremna za integrativne procese, ali da, na sreću, mali broj migranata želi da ostane u Srbiji. Ipak, naša zemlja u tom smislu može primeniti neka iskustva evropskih zemalja.
„Austrija je uvela obavezu da deca migranata, prvog dana nakon prijave u Beču, krenu u obdanište ili školu. To je jedina radnja za koju postoje naznake u sistemu Srbije jer se u okviru Ministarstva obrazovanja razvijaju određeni programi i pripremna odeljenja za srpski jezik, kako bi deca migranata mogla da nauče jezik na kome će pohađati nastavu“, objašnjava Paunović.
Srbija se često navodi kao primer među zemljama okruženja kada je reč o odnosu stanovnika prema migrantima. Paunović kaže da razlozi za empatiju Srba leže i u činjenici da većina nas u genima ima izbegličko iskustvo jer su naši preci, u drugom, trećem ili četvrtom kolenu, odnekle pobegli.
„Međutim, ni naša vlada nije provocirala nikakve negativne reakcije stanovništva i na neki način je ipak pokušavala da određenom politikom smanji rizik da dođe do konflikta ili neke vrste radikalizacije. Najbolji primer nedavno je bio Obrenovac, gde je došlo do rasta negativne energije prema migrantima, ali je to brzo zamrlo i sada se više o tome ne priča niti je to tema“, objašnjava Paunović.
Slobodan Janković, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kaže da je migracija stanovništva uvek bilo, ali nikada u ovolikom broju i ovako organizovano. EU, međutim, još nema odgovor.
„Zanimljivo je da je EU neposredno pre velike migrantske krize donela niz bilateralnih sporazuma i dokumenata za Južni i Istočni Mediteran, odnosno za zemlje Severne Afrike i Bliskog istoka, u kojima je stavljala akcenat upravo na kontrolu i prevenciju migracija. Međutim, kao što vidimo, ta strategija EU je propala“, kaže Janković.
Na spekulacije da migrantska kriza leži u pozadini sukoba Turske sa Holandijom, pa i Nemačkom i Austrijom, koje su se solidarisale sa holandskim rukovodstvom, Janković kaže da je to vrlo labava teorija.
„Mislim da ovde nije primarno pitanje migracija. Erdogan prosto pravi kampanju za referendum i promenu ustavnog uređenja zemlje, kako bi uveo predsednički sistem. Sa druge strane, u Holandiji se očekuju izbori, pa se taj sukob može gledati i kroz prizmu izborne kampanje“, smatra Janković.
Na pitanje da li bi sukob Turske i zemalja EU mogao da dovede do posledica, u smislu da turski predsednik podigne rampu za migrante koji bi pohrlili u Evropu, Janković kaže da Turska zasad poštuje sporazum sa EU o migrantima.
„Takođe, ni svi ljudi koji su u Turskoj ne žele da idu u EU. Većina izbeglica u svetu želi da se vrati u svoju zemlju, pa tako i Sirijci. U tom smislu treba imati na umu da je u zemlje EU ili SAD došla manjina od ukupnog broja izbeglica. Međutim, ako dođe do pogoršanja odnosa EU i Turske, sve je moguće“, kaže Janković.
Veći strah Janković, kako kaže, ima od pogoršanja situacije na Balkanu, ukoliko se situacija u Makedoniji pogorša do tačke oružanog sukoba. Srbiji, u tom najgorem scenariju, preti lokalna kriza, poručuje Janković.
