„I najzad da kažem svoje misli o najmoćnijem čoveku na svetu. Prvenstveno, dozvolite mi da objasnim zašto smo mu dodelili tu titulu, iako su SAD i Kina daleko moćnije zemlje nego što je to Rusija. Moć lidera određuje se kao snaga zemlje, odnosno kako on koristi svoju vlast bez ikakvih ograničenja od strane državnih institucija, partija i drugih političkih snaga. Spojivši sve te indikatore, lako je razumeti zašto je Vladimir Putin na vrhu naše liste“, reči su novinara Farida Zakarije, autora filma „Najmoćniji čovek na svetu“.
Međutim, objašnjava on, da bismo razumeli Putina, potrebno je razumeti i Rusiju. Za poslednjih 100 godina ta zemlja je preživela svrgavanje cara, krah demokratije i veliku depresiju. Zatim, Drugi svetski rat, koji je odneo na desetine miliona života, totalitarna zverstva Staljina, pad Sovjetskog Saveza, ali potom i period vladavine Borisa Jelcina sa kojim je nastupila nova era stabilnosti i porast životnog standarda.
Grigorij Dobromelov, zamenik direktora moskovskog Instituta za politička istraživanja, tvrdi da je taj film pre svega namenjen domaćem tržištu, to jest Amerikancima, i na taj način autori pokušavaju da dokažu da će svi pokušaji Trampove administracije da uspostave konstruktivne odnose sa Rusijom propasti, jer je Putin, navodno, diktator i zagovornik totalitarizma.
Sa druge strane, ističe on, sam naziv filma, kao i ponovno skretanje pažnje javnosti na eventualnu umešanost Putina u predsedničke izbore u SAD, nanose štetu ugledu SAD kao supersile, a moglo bi i da ima suprotan efekat od onog koji su autori želeli.
„Jednostavno, mnogima se ne sviđa američka politika, i mnogi u svetu su spremni da podrže Putinovu. Onima kome Putin, doduše, nije po volji tvrde da ruski lider čvrsto brani nacionalne interese, a nije ni tajna da bi stanovnici određenih zemalja voleli da tako nešto čine i njihove vlade. Setite se kako je 2000. godine jedna zapadna novinarka upitala ko je gospodin Putin? Film Si-En-Ena daje precizan odgovor na to pitanje. Ne mislim da bi trebalo nekako da odgovaramo na ovaj film. Najbolje bi bilo da ne reagujemo. I da se ponosimo“, dodaje Dobromelov.
Iz Kremlja, međutim, iako poručuju da se u filmu ne govori ništa novo, te da se prema Rusiji nastavlja histeričan i emotivan ton, prema rečima portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova, pohvalno je to što je Moskvi omogućeno da iskaže svoju poziciju.
Peskov smatra i da bi bilo previše optimistično očekivati da američki mediji izađu iz okvira te histerične pozadine prema Rusiji koja je prevagnula u SAD.
„Lično Vladimir Putin nije imao vremena da ga vidi jer je emitovan sinoć. Čitali smo neke delove i u medijima. U stvari, sve je bilo onako kako se i predviđalo: ovo je još jedan materijal u histeričnom i emocionalnom tonu, koji se zasniva na mišljenju koje nema u sebi ništa značajno, mišljenju koje je najčešće apsolutna izmišljotina“, zaključuje Peskov.
