„Rusija je poštovala, poštuje i poštovaće sve međunarodne obaveze, uključujući one u okviru Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Želim da podsetim na reči predsednika Putina da Rusija ostaje privržena međunarodnim obavezama, čak i u situaciji kada to ne odgovara u potpunosti interesima Rusije. Ponekad smo prinuđeni da pokažemo fleksibilnost, što i radimo“, rekao je pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov novinarima kao odgovor na molbu da prokomentariše optužbe SAD o ruskom kršenju Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa.
Sporazum je inače stupio na snagu 1. juna 1988. godine, a potpisali su ga 1987. godine Mihail Gorbačov i Ronald Regan. Strane su se obavezale da neće proizvoditi, da neće vršiti testiranja i da neće postavljati balističke krstareće rakete srednjeg i malog dometa.
Ruski vojni eksperti smatraju da Vašington sada, iznova optužujući Moskvu, pokušava da opravda postavljanje američkih raketnih sistema u Evropi. Širenjem dezinformacija SAD pokušavaju da uvuku Moskvu u konflikt, smatra profesor Boris Šmeljov, rukovodilac Centra za spoljnu politiku RF u Moskvi.
„Optužbe na račun Rusije, da ona navodno narušava odredbe Sporazuma, potpuno su bez osnova. SAD tvrde da je Rusija proizvela raketni kompleks koji ima velik i jak potencijal, ali kao što je izjavio Sergej Lavrov, te optužbe američka strana nije mogla da potvrdi podacima telemetrije. Pa ipak, Vašington je uznemiren zbog potencijala ruskog raketnog kompleksa ’Iskander- K‘, jer prema mišljenju eksperata SAD, pri određenim uslovima on može da lansira rakete i na udaljenost veću od 500 kilometara. Ta ideja takođe plaši Poljsku.“
Sa druge strane, Rusiju plaši postavljanje američkog kompleksa PRO u Rumuniji i Poljskoj, jer ti kompleksi predstavljaju direktnu opasnost po Rusiju. To je smisao onoga što se sada dešava, svedoci smo „igre nerava“ koja samo dodatno opterećuje odnose Rusije i Zapada, smatra Šmeljov.
Pa ipak, Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa je jako važan dokument koji za sada obezbeđuje uslove za održavanje strateške stabilnosti u svetu.
Potpisivanje tog sporazuma je označilo kraj Hladnog rata pre 30 godina, a sada se opet veoma oseća taj nedostatak uzajamnog poverenja između SAD, odnosno NATO-a, i Rusije.
Šta učiniti kako bi se ispravila situacija? Profesor Boris Šmeljov, rukovodilac Centra za spoljnu politiku RF, smatra da bi zajednički trebalo raditi na stabilizaciji političkih odnosa između RF i NATO-a i delovati tako da dođe do balansa interesa, najpre u sferi bezbednosti. Profesor Šmeljov zaključuje da bi trebalo izmeniti paradigmu odnosa RF i Zapada, kako bi se povratilo poverenje. Zadatak nije lak, ali drugog izlaza nema.
