Briselski proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine toliko je daleko odmakao da ne može da bude potpuno zaustavljen, kaže za Sputnjik Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije komentarišući rezoluciju kosovske skupštine kojom se zahteva suspenzija dijaloga sa Beogradom dok Ramuš Haradinaj ne bude oslobođen.
„Ovo je, zapravo, jedan od koraka kojim Priština, što je moguće više, pokušava da produži, odnosno da onemogući realizaciju ključnog dela briselskog procesa, a to je formiranje Zajednice srpskih opština“, kaže Drecun.
Priština je to pokušala u nekoliko navrata, dodaje, a sada su iskoristili situaciju sa hapšenjem osobe optužene za najteža ratna nedela.
„Cela skupština (Kosova) stavlja se u ulogu taoca Ramuša Haradinaja, a proces normalizacije odnosa ne sme da zavisi ni od kog pojedinca. Mislim da je ovo neracionalan potez Prištine, ali je dobro isplaniran i Priština će, verovatno, u narednom periodu pokušati da uslovljava proces normalizacije odnosa“, smatra Drecun.
Veliki je rizik za Prištinu da u potpunosti odustane od dijaloga sa Beogradom, kaže direktor Radio Beograda i dobar poznavalac prilika na KiM Milivoje Mihajlović.
„Ovde se radi o igri koju Hašim Tači polako počinje da igra. Pošto nije uspela priča o vojsci Kosova, on je nametnuo temu koja je oštrija, koja će malo više da zaboli međunarodnu zajednicu, a to je najava prekida briselskog dijaloga. On zna da ima dve stvari u rukama, jedna je vojska Kosova, druga je briselski dijalog i on time pokušati da trguje sa Evropom i sa Zapadom. To, naravno, može mnogo da ga košta“, objašnjava Mihajlović.
Paralelno sa tim, Tači je krenuo u medijsku akciju, nastavlja Mihajlović. Tačijevi savetnici i ministri u kosovskoj vladi u zapadnim medijima konstantno govore o opasnosti od ruskog prisustva u Srbiji.
„Bekim Čolaku, njegov šef kabineta, za Bi-Bi-Si je rekao da nebom nad Srbijom špartaju ’migovi‘. To je pokušaj da se simulira neka velika opasnost po Albance. Mislim da briselski dijalog nije doveden u pitanje. On jeste u krizi, ali to je, kako oni kažu, do 6. aprila, da pokušaju da naprave pritisak na sud u Francuskoj, ali i da pokušaju da naprave pritisak na Zapad, EU, NATO i SAD. Čini mi se da u ovom momentu usvajanje deklaracije predstavlja početak predizborne trke na Kosovu i mislim da bismo na jesen tamo mogli da očekujemo, osim lokalnih, i parlamentarne izbore“, zaključuje Mihajlović.
Skupština Kosova usvojila je rezoluciju u kojoj traži suspenziju dijaloga sa Srbijom do oslobađanja Ramuša Haradinaja, koji se nalazi na uslovnoj slobodi u Kolmaru, u Francuskoj.
Rezoluciju je predložila Alijansa za budućnost Kosova i podržale su je sve parlamentarne grupe, vladajuće i opozicione, osim Srpske liste, koja bojkotuje rad skupštine.
U međuvremenu je reagovala Evropska unija, koja je ocenila da poziv za zamrzavanje dijaloga ne doprinosi normalizaciji odnosa i nije na istoj liniji sa stalnim opredeljenjem institucija Kosova za dijalog.
Reakcija Brisela pokazuje da je kompletna međunarodna zajednica svesna činjenice da bez nastavka procesa normalizacije odnosa regionu preti ozbiljna destabilizacija, koja bi mogla da se proširi u više zemalja, što bi region vratilo u fazu pokušaja reanimacije velikoalbanskog projekta, kaže Drecun.
Ranjivost Prištine na pritiske iz Brisela i Vašingtona je očigledna, dodaje on, ali iznenađuje ponašanje Tačija koji nastavlja da se ponaša na isti način i pošto dobije upozorenja i iz SAD, i iz Brisela i iz NATO-a.
„Tu nešto nije u redu. Ili je Priština uspela da stvori neki odbrambeni mehanizam ili se radi o nekim sinhronizovanim potezima koji se odvijaju daleko od očiju javnosti. Mislim da će Priština ipak morati da sedne za sto i da razgovara sa Beogradom, jer taj proces jedini ima perspektivu“, zaključuje Drecun.
U igri koju je Priština započela sa SAD, NATO-om i EU vidi se da neko fali, kaže politički analitičar iz Kosovske Mitrovice Stefan Filipović. Taj neko je, prema njegovim rečima, Berlin.
„Mislim da je sada na potezu Nemačka i da će ona da reši ovu situaciju sa Prištinom. Vidimo da SAD imaju neke svoje probleme i da ne mogu da se toliko posvete Kosovu i Balkanu. Mislim da će Nemačka izvršiti ključni pritisak na Prištinu i da će joj dati savete kako da prevaziđe ove unilateralne poteze, koji su bili objektivno loši za nju“, kaže Filipović.
