Ovaj zvaničnik je precizirao da bi NATO morao da „razmotri svoj nivo odlučnosti prema ovim snagama, posebno u pogledu izgradnje kapaciteta“.
List takođe navodi da stručnjaci za bezbednost tvrde da insistiranje na transformaciji kosovskih snaga bezbednosti u vojsku samo putem amandmana na zakon, a ne promenom ustava, može da našteti odnosima sa SAD.
List navodi ocenu bivšeg zamenika izaslanika UN tokom pregovora o statusu Kosova u Beču, Alberta Roana da su „kosovske snage bezbednosti realno vojska“.
Prema njegovim rečima, bilo kakve promene u tom smeru trebalo bi da budu urađene preko ustava.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je u sredu prištinskim vlastima ozbiljnu zabrinutost Alijanse zbog predložene transformacije kosovskih snaga bezbednosti u oružane snage.
„Danas sam pričao sa (kosovskim predsednikom) Hašimom Tačijem i (premijerom) Isom Mustafom kako bi im preneo ozbiljnu zabrinutost saveznika NATO-a zbog nedavnih predloga kosovskih vlasti za transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage, bez promene Ustava“, naveo je Stoltenberg.
Jasno im je, kazao je, stavio do znanja da unilateralni koraci poput ovih nisu od pomoći i zatražio od kosovskih vlasti da ostanu u bliskom kontaktu sa Beogradom.
Stoltenberg je, kako prenosi portal „Juropijen vestern Balkans“, dodao da je poslednjih godina NATO podržao razvoj kosovskih snaga kao profesionalnih i sve više multietničkih snaga.
„Struktura, mandat i misija KSB su u nadležnosti lokalnih kosovskih institucija u skladu sa njihovim ustavnim pravom. Ipak, ukoliko se mandat kosovskih snaga sada razvije kako je predloženo, NATO će morati da ponovo razmotri nivo svoje posvećenosti, posebno u pogledu izgradnje kapaciteta. To sam jasno stavio do znanja tokom moje posete Kosovu u februaru i ponovio u telefonskim razgovorima koje sam imao danas“, istakao je Stoltenberg.
