„Šetao sam psa svog prijatelja i primetio da izgleda zaista srećno, bez ikakvih briga, što me je navelo da pomislim da bi bilo sjajno živeti jedan dan kao on“, kazao je Tvejts, koji je razmišljao da na nekoliko dana postane čak i slon ili neka druga životinja.
Ipak, shvativši da pojedine životinje imaju iste probleme kao ljudi, odlučio je da živi kao koza, zbog čega je konkurisao za univerzitetsku stipendiju kako bi sproveo istraživanje o psihologiji koza.
Za tu svrhu je nabavio i veštačke noge, specijalno dizajnirane za oponašanje kretanja koza, ali i stomak koji izgleda kao kozji.
Ipak, njegov život u telu koze nije bio tako zanimljiv, pa je Tvejts zaključio da ta bezbrižnost nije onakva kakvom se čini na prvi pogled.
„Mnogo sam patio kao koza, zato što nisam mogao da se krećem pravilno, a morao sam i da jedem samo travu“, objasnio je.
Tvejts je nakon toga napisao knjigu pod naslovom „Čovek-koza: Kako sam uzeo odmor od ljudskog života“, a njegov projekat doneo mu je nagradu „Ig Nobel“.
Izvor: RTRS
