Krug ljudi koji su vodili, kako smatraju američki mediji, sumnjive razgovore sa Kisljakom popunili su državni javni tužilac Džef Sešons, ali i Trampov zet i njegov savetnik Džared Kušner, kao i savetnici Trampovog izbornog štaba Džefri Gordon i Karter Pejdž.
Ovo liči na lov na veštice, kaže šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ističući da su ambasadori i imenovani zbog odnosa između država koji se održavaju u vidu sastanaka, kontakata i sa zvaničnicima izvršne vlasti, i sa poslanicima, društvenim radnicima, nevladinim organizacijama. Identičan stav iznosi i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić.
„Zadatak ambasadora i jeste da se sreće sa aktuelnim i budućim zvaničnicima. To je odvajkada normalna diplomatska praksa. A ovo je u SAD sada obnovljeni makartizam, lov na veštice, lov na ruske zvaničnike u Americi koji ni u čemu nisu prekršili od pamtiveka prisutna diplomatska pravila i norme“, navodi Đukić.
Đukić ukazuje da demokrate i bivša vlast pritiskaju Trampovu administraciju zbog navodnih veza sa Rusima, a to su i sami radili kad su dolazili na vlast. Svaki izborni štab kad se formira i ide u izbore teži da ima kontakte sa diplomatskim predstavnicima drugih zemalja, pa prema tome ni tu nema nikakve greške Trampovih ljudi, primećuje naš diplomata.
Lev Klepacki, profesor Diplomatske akademije ruskog Ministarstva spoljnih poslova, smatra da je buka oko susreta američkog državnog tužioca sa ruskim ambasadorom potpuna besmislica i presedan u međunarodnim odnosima, zato što je komunikacija sa stranim diplomatama uobičajena i potpuno normalna praksa.
„Sve to liči na period makartizma, kada je svaki čovek koji je stupio u kontakt sa stranim građaninom mogao da postane sumnjiv. Ne razumem zašto se stranka koja se diči svojim demokratskim vrednostima koristi jeftinim propagandnim metodama, ali bojim se da će se takav trend nastaviti“, konstatuje Klepacki.
Đukić očekuje da će Rusija reagovati na hajku na svog diplomatu, ali samo na nivou komentara, a na pitanje koliko to otežava posao ruskom ambasadoru u Vašingtonu i da li pokušavaju da ga onemoguće da radi svoj posao Đukić objašnjava da to njega ne blokira mnogo jer uvek postoji alternativa.
„To je više borba odlazeće administracije koja još nije položila oružje a izgubila vlast sa ovom novodošlom koja se instalira. I drugo, smisao je da demokratska vlast koja je izgubila izbore Trampu oteža kontakte i odnose sa Rusijom, da otegne momenat susreta Trampa i Putina i dokaže da je nemoguće voditi drukčije odnose sa Moskvom od onih koje je vodio Obama i za koje se zalagala Hilari Klinton“, kaže sagovornik Sputnjika.
Međutim, Lev Klepacki ocenjuje da će prozivke američkih zvaničnika zbog susreta s ruskim ambasadorom uticati i na rad Ambasade Rusije u Vašingtonu.
„To je pokušaj da se potpuno blokira rad ruske Ambasade u SAD, i da se pokvari atmosfera odnosa sa Rusijom i njenim diplomatskim predstavništvima širom sveta. Na taj način se stvara atmosfera nepoverenja, kao i pogrešna slika da je Rusija izopštena, da je ona non grata“, navodi Klepacki, napominjući da ova predstava u režiji Demokratske stranke traje već nekoliko godina.
Klepacki veruje da Rusija neće odgovarati istom merom.
„Američki ambasador u Moskvi redovno se sastaje sa predstavnicima ruske opozicije, ali ukoliko se ponaša korektno, on ima potpuno pravo da se sastaje sa svima. Zašto bi mu to zabranjivali, ako je to u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine. Amerikanci bi trebalo da bace pogled na tekst tog dokumenta, koji su svojevremeno i sami potpisali“, primećuje Klepacki.
Srećko Đukić objašnjava da je zadatak svakog ambasadora da se sreće sa celim političkim spektrom u zemlji u kojoj je akreditovan, ali uz jednu ogradu.
„Njegov zadatak jeste da se sreće i sa vlašću i sa opozicijom, ali nikako nije da se meša u unutrašnje poslove i komentariše unutrašnje događaje, istupa u prilog jedne ili druge političke opcije. To je direktno mešanje u unutrašnje stvari“, ističe Đukić. On dodaje da se i sam lično sretao sa celim političkim spektrom, bilo gde da je službovao, ali nikad nije davao izjave koje su protiv te zemlje i protiv vlade te zemlje.
„To ne priliči ambasadoru i to, blago rečeno, nije lepa slika o ambasadoru i zemlji koju predstavlja. Da ne kažem da je kod nas na Balkanu — u Srbiji i susednim zemljama — to prešlo u jedan vrlo ružan manir, gde ambasadori stranih zemalja čine to što čine, ocenjuju kako zemlja treba da se razvija, u kom pravcu, ko treba da pobedi, ko ne treba da pobedi. To su apsolutno nedopustive stvari i direktno kršenje Bečke konvencije o diplomatskim imunitetima“, upozorava Đukić.
On, međutim, primećuje da je takvo ponašanje stranih ambasadora kod nas i u regionu najvećim delom zasluga domaćih političkih faktora koji se utrkuju ko će više primiti ambasadora, ko će duže razgovarati s ambasadorom, ko će otići na više prijema, dok je u svetu takva praksa davno prevaziđena.
„Prema tome, naši političari su im dali toliko polje, a zašto to ne bi ambasadori iskoristili“, zaključuje Đukić.
