„Još jednom apelujemo na (predsednika Makedonije Đorđa) Ivanova da preispita svoju odluku zato što iza tih 67 mandata stoji blizu 700.000 glasača, a svakim prolongiranjem strah od eskalacije situacije je realno prisutan“, rekao je Zaev, javlja izveštač Tanjuga sa lica mesta.
On je dodao da je „ovakvim blokiranjem institucija u pitanje dovedeno i održavanje lokalnih izbora, čiji je krajnji rok za raspisivanje nedelja 5. mart“.
Predstavnici VMRO–DPMNE i DUI nisu davali izjave nakon susreta sa Mogerinijevom u makedonskom Sobranju.
Mogerinijeva je tokom popodneva trebalo da se sastane i sa predsednikom Makedonije Đorđem Ivanovim u trenutku možda najdublje političke krize u poslednjih nekoliko godina, a nakon što je šef države odbio da dodeli mandat za sastav nove vlade lideru SDSM-a Zoranu Zaevu.
Prema pisanju makedonskih medija čini se da nije slučajno da je Ivanov dan uoči dolaska Mogerinijeve saopštio svoju odluku, kojom je odbio da mandat dodeli Zaevu, iako je SDSM sa još dve albanske partije — DUI i BESA, obezbedio 67 poslaničkih mesta u parlamentu, šest poslanika više od neophodnog 61.
Politička kriza u Makedoniji traje duže od dve i po godine, a vanredni parlamentarni izbori održani 11. decembra prošle godine trebalo je da budu izlaz iz te krize.
Dogodilo se suprotno. Dva i po meseca od izbora, umesto nove vlade Makedonija ponovo ima proteste, a kriza je produbljena.
Špekuliše se da je na Ivanovljevu odluku da odbije da mandat za formiranje vlade dodeli Zaevu najviše uticao bivši premijer i lider VMRO–DPMNE Nikola Gruevski, koji je na vlasti 11 godina i čija stranka je na poslednjim izborima osvojila 51 poslanički mandat, dva više od SDSM-a.
On, međutim, nije uspeo da dogovori koaliciju sa tradicionalnim partnerom DUI, jer je odbio da prihvati uslove albanskih partija dogovorenih u Tirani, a među kojima je i da albanski, pored makedonskog, bude zvanični jezik.
Objavljivanje Ivanovljeve odluke o mandataru protumačena je u delu makedonskih medija kao svojevrsni „šamar“ međunarodnoj zajednici, koja je poslednjih dana vršila pritisak na Ivanova da mandat za sastav vlade dodeli Zaevu, odnosno stranci koja je obezbedila parlamentarnu većinu.
Očekivalo se da će tokom boravka Mogerinijeve biti izabran novi predsednik Skupštine.
Inače, tokom trodnevnih protesta u više makedonskih gradova, u organizaciji VMRO–DPMNE, a protiv promene Ustava i za očuvanje teritorijalnog i svakog drugog jedinstva makedonske države, sporadično su se čule optužbe izrečene na račun SAD da „nastavlja fašističku i terorističku politiku prema makedonskom narodu i državi“, ali i poruke Hanu, Mogerinijevoj, Kocijančičevoj i Žbogaru da su persone non grata.
Najviši predstavnici EU i NATO-a su tokom tih protesta nazivani „okupatorima Republike Makedonije“.
Diplomate istovremeno sa velikom zabrinutošću prate najnoviji razvoj situacije u ovoj državi, a preteće poruke tumače kao odustajanje od demokratskih reformi i integracione politike zemlje, koje će Makedoniju, kako strahuju, uvesti u novu neizvesnost.
Evropski zvaničnici osudili su sinoć odluku Ivanova, a američki ambasador u Skoplju Džes Bejli pozvao je šefa makedonske države da još jednom preispita svoju odluku o mandataru.
