Ni dva i po meseca posle održavanja parlamentarnih izbora, situacija u Makedoniji nije ništa jasnija. O posledicama svega što se dešava, po mišljenju predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivana Stoilkovića, tek će biti reči narednih dana jer, kaže on za Sputnjik, očekuje se politički obračun unutar Makedonije.
Za političkog analitičara Centra za strateške alternative, direktan poziv NATO-a predsedniku Makedonije da mandat za sastav vlade poveri opozicionom lideru potpomognutom Albancima, znak je nervoze vojne alijanse koja bi što pre da se formira antimakedonska vlast u Makedoniji. Upravo Albanci su garant interesa „onog globalističkog Vašingtona“ koji pokušava da novu američku administraciju dovede pred svršen čin gde god može, smatra Pavić.
Lider opozicione SDSM Zoran Zaev, sa albanskim partijama DUI, „Besa“ i Alijansa za Albance, prikupio je 67 potpisa i danas ih predao predsedniku Makedonije Đorđu Ivanovu kao dokaz da može da formira vladu. Iz kabineta Ivanova je prethodno saopšteno da će u slučaju da se to desi, odluku o tome hoće li Zaevu ponuditi mandat doneti u narednim danima. Nakon što VMRO–DPMNE nije uspela da formira vladu, Ivanov je naime saopštio da osim dokaza o parlamentarnoj većini, traži i još dva uslova — zaštitu državnih interesa Makedonije, što podrazumeva očuvanje i učvršćivanje unitarnog karaktera države i sistemsku reformu nakon krize, u kojoj će biti obuhvaćeni subjekti sistema nacionalne bezbednosti.
Igranka se, dakle, nastavlja, a u igri ima svega. Unutarpolitičkih odnosa, albanskog faktora, odnosa u regionu, uloge NATO-a u zaštiti sopstvenih i EU interesa. Zato i nema prognoza o ishodu. Lider u prethodnom sazivu vladajuće VMRO–DPMNE Nikola Gruevski, koji nije uspeo ponovo da formira vladu sa najvećom albanskom partijom DUI, ponudio je da podrži manjinsku vladu SDSM ukoliko lider te stranke Zoran Zaev odustane od takozvane „tiranske platforme“. Reč je o dogovoru predstavnika albanskih partija u Makedoniji sa premijerom Albanije Edijem Ramom koji podrazumeva, između ostalog, i da albanski jezik bude zvanični jezik u Makedoniji. Gruevski smatra da je to samo prvi korak u seriji poteza koji bi doveli do podele Makedonije po „etničkim linijama, kroz kantone ili federalne jedinice“.
U isto vreme Zaev je demantovao da je podršku albanskih partija za sastav vlade dobio obavezujući se na donošenje rezolucije koja će Srbe označiti krivcima za genocid nad Albancima u Makedoniji između 1912. i 1956. godine. A onda je NATO dosolio. Od predsednika Makedonije zatražio je da mandat za sastav vlade poveri Zoranu Zaevu.
Na pitanje Sputnjika kako komentarišu zahtev NATO-a, što je prilično neuobičajeno za jednu vojnu alijansu, pri čemu Makedonija i nije njena članica, Stoilković i Pavić se slažu da je reč o grubom mešanju u unutrašnje stvari jedne države. To, kako kaže Stoilković, samo pokazuje ko proizvodi krizu u Makedoniji. NATO se odavno pokazao kao „veoma pristrasan i veoma nekorektan i nekonstruktivan igrač u regionu“. To je zato što, dodaje on, pod pokroviteljstvom NATO-a treba da se napravi nova makedonska vlada i u makedonskom Sobranju usvoji rezolucija o Srbima kao genocidnom narodu.
Eeventualno usvajanje takve rezolucije bi, ocenio je Stoilković, imalo posledice ne samo po Srbe u Makedoniji nego šire, u regionu. „U ovom trenutku imate reviziju tužbe za genocid BiH protiv Srbije, imate zajedničke akcije Kosova i Hrvatske prema Srbiji, vezano za tužbu za genocid i imate inicijativu da se u makedonskom Sobranju usvoji rezolucija kojom će Srbi biti proglašeni za genocidan narod. Ja to vidim kao jednu veću regionalnu priču. Tako da ja mislim da je sve ovo usmereno prema Srbiji“, konstatuje predsednik Demokratske partije Srba.
On je ukazao da bi usvajanje rezolucije izazvalo ne samo štetu po Srbe u Makedoniji, nego još veću štetu po sveukupne odnose između Srbije i Makedonije. U tom slučaju Srbija bi, objasnio je on, morala da povuče adekvatne poteze prema Makedoniji. „Nova makedonska vlast će sve više ličiti na ustašku hrvatsku vlast, što će ugroziti mir i stabilnost u regionu“, kaže Stoilković.
Na pitanje da li bi mogla da funkcioniše manjinska vlada koju je Gruevski predložio Zaevu, Stoilković kaže da u ovom trenutku ne može da funkcioniše nikakva vlada koja je, pre svega, antimakedonska, a potom i protiv regionalne saradnje i stabilnosti. „Ponuda Gruevskog jeste vezana za poslednji pokušaj da se sačuva mir i stabilnost u Makedoniji, ali pošto opoziciona partija realizuje, pre svega tuđe interese, oni tu pruženu ruku neće prihvatiti“, smatra poslanik iz redova srpske partije u starom sazivu Sobranja.
„Očekivanja su da sledi politički obračun unutar Makedonije na svim nivoima političkog organizovanja pre nego da Zaev prihvati ponudu Gruevskog“, ističe Stoilković.
Pavić u grubom mešanju NATO-a u unutrašnje stvari jedne države, koja pri tom nije članica alijanse, vidi pre svega da je alijansa stala iza projekta „Velike Albanije“. Jako im je važno da Zaev napravi koaliciju sa Albancima u Makedoniji, čiji bi zahtevi doveli do federalizacije Makedonije, praktično do izjednačavanja Makedonaca i Albanaca.
„Otvoreno, grubo mešanje govori o tome da im se žuri i da pokušavaju da odrade što više poslova, da novu administraciju u Americi stave pred svršen čin gde god je to moguće. I u Ukrajini, Makedoniji, Crnoj Gori… Mi vidimo ovde ceo taj globalistički projekat koji se poslednjih 25 godina trudi da održi stvari na svome kursu. Ali nesigurni su posle Trampove pobede a u Americi i ’bregzita‘ i, ajde da kažemo, gube živce javno, što su sebi manje dozvoljavali u nekom proteklom periodu“, ističe Pavić za Sputnjik.
Na pitanje da li mešanje može biti mač sa dve oštrice i da se stanje u Makedoniji izrodi u potpuno nekontrolisanu situaciju, Pavić kaže da može, ali dodaje da je upravljanje krizama jedna od specijalnosti NATO-a.
Kada ne mogu da zadrže poredak koji njima odgovara, onda oni namerno izazovu krizu i onda pokušavaju njome da upravljaju, napominje on. „Znači, ni to nije loš ishod što se NATO-a tiče. Čak i da potekne krv ulicama Makedonije, to bi za NATO bilo sasvim uredu i prihvatljivo. Svakako žele da spreče najveći bauk za NATO, da slučajno u vakuum, odnosno u pustoš koju su oni ostavili, ne uđe ni trunka ruskog uticaja“, smatra Pavić.
U toj široj slici gledanja na stvari u Makedoniji, on ukazuje i na to zbog čega ju je, sa gledišta NATO-a, važno destabilizovati. Podseća da se opet oživljava mogućnost izgradnje gasovoda „Južni tok“, da je aktuelno povezivanje brzom prugom Soluna i Budimpešte, što je još jedan projekat Kine koja je geopolitčki rival NATO-u. „Nestabilna Makedonija onemogućava oba ta projekta“, kaže Pavić. Na opasku da se i EU u to uključila, s obzirom na to da je njen poverenik za proširenje Johanes Han takođe pozvao Ivanova da Zaevu dâ mandat, Pavić konstatuje da se „EU i dalje ponaša kao privezak onog globalističkog Vašingtona i sa NATO-om radi ruku pod ruku“.
