Zurof je rekao da je Hrvatska veoma malo uradila na učenju o zločinima ustaša ili borbi protiv „ustaške nostalgije“.
„Tako je izložba o Jasenovcu bila edukativna katastrofa, a politički lideri u Hrvatskoj se najčešće plaše da nedvosmisleno osude ustaške zločine“, rekao je.
Na pitanje zašto Evropa ćuti na ponovno bujanje ustaštva, iako je Hrvatska članica EU, Zurof je rekao da Evropa ne ćuti samo kada su u pitanju ustaše, nego je nema i na iskorenjivanje istine o Holokaustu u mnogim zemljama EU.
On je rekao da je u NDH stradalo 30.000 Jevreja, od 40.000, koliko ih je bilo 1941. godine, a da su 20.000 ubile ustaše u samoj Hrvatskoj, dok su preostalih 10.000 ustaše deportovale u Aušvic.
Zurof je ocenio da istorija Holokausta u Srbiji nije dobro poznata izvan Balkana, i dodao da prva zemlja koja je proglašena da je očišćena od jevrejskog stanovništva nije Srbija, nego Estonija.
Komentarišući postupak u Srbiji za rehabilitaciju Milana Nedića, Zurof je istakao da je njegov stav vrlo jasan i da je ubeđen da pojedinci koji su sarađivali sa nacistima nikada ne treba da budu rehabilitovani.
On je naveo da su i dalje na slobodi stotine, ako ne i hiljade nacista, ali da je problem u tome što se ne zna ko od njih može biti priveden pravdi, a osim njihovih godina, problem je što u mnogim zemljama nema političke volje da se oni procesiraju.
Zurof je dodao da u Norveškoj i Švedskoj, zbog ustavnih ograničenja, mnogi nikada neće biti kažnjeni, te napomenuo da podaci njegovog centra pokazuju da su od 2001. godine osuđena 104 nacista, a da je od aprila 2015. do marta 2016. godine osuđena samo jedna osoba u Nemačkoj.
Izvor: SRNA, Večernje novosti
