Zagrebački list navodi da se biskupi, naime, zauzimaju za potpuno teritorijalno-političko preuređenje kojim bi nestala sadašnja dva entiteta, Republika Srpska i Federacija BiH sa svih svojih deset kantona, a zamenile bi ih četiri regije formirane oko najvećih gradova — Tuzlanska, Sarajevska, Banjalučka i Mostarska.
Biskupi se žale da se o njihovom predlogu ćuti i da se sistemski ignoriše u javnosti BiH, ali i Hrvatske. Kako navodi monsinjor Ivo Tomašević, portparol banjalučkog biskupa Franje Komarice, frapantan je podatak da biskupska politička mapa, ključan deo celog projekta, nije izvoran dokument, napominje Jutarnji.
On tvrdi da ta mapa nije rezultat promišljanja domaćih istoričara, geografa, politikologa, sociologa, teologa, ekonomista i drugih naučnika i stručnjaka, nego je to karta koja je poslužila UNHCR za dostavljanje pomoći.
Osim porekla, krajnje je čudan i smisao biskupskog dokumenta.
Ako se zanemare dve istorijske pokrajine, Bosna i Hercegovina nema pravih istorijskih regija s prepoznatljivim i važnim geografskim, kulturnim, privrednim i drugim posebnostima, kakve su, recimo, Dalmacija, Slavonija ili Istra u Hrvatskoj. Biskupske regije nisu ništa drugo do proizvoljno iscrtane administrativne jedinice.
Zagrebački list ističe da politička žestina proizlazi odatle što je biskupski predlog ponuđen kao alternativan projekat i "dejtonskoj BiH koju podupiru Srbi i trećem kantonu koji podupiru Hrvati".
Nasuprot etničkim entitetima, regije su koncipirane kao multietničke, a time i multikonfesionalne jedinice.
Granice bi bile iscrtane tako da ni u jednoj regiji ne bude više od 40 odsto pripadnika jednog naroda kako bi se izbegla „politička majorizacija". Kako piše hrvatski portal, „etnički inženjering biskupa je mirnodopski i administrativan, a nije ratni i nasilan, ali nipošto ne isključuje prisilu“.
„Biskupski projekat“ verovatno nije ni jako opasan ni posve bezopasan, kao što nije ni jako značajan ni posve beznačajan.
„Bio bi jako opasan kada bi Katolička crkva imala političku vlast ili političku moć da ga nametne i silom provede. Čim bi to pokušala da učini, odmah bi izbio novi balkanski rat u kojem bi učestvovale najmanje tri države: BiH, Srbija i Hrvatska. Nije vrlo značajan zato što Katolička crkva u BiH nema političku moć i što njen politički, duhovni i moralni uticaj na Hrvate u BiH stalno slabi“, zaključuje Jutarnji.
Izvor: Tanjug