Samo dan nakon što je Sakib Softić predao Međunarodnom sudu pravde u Hagu aplikaciju za reviziju presude tog suda po tužbi BiH protiv Srbije za genocid, taj isti sud pisao je članovima Predsedništva BiH ali je još nepoznanica šta je u tom pismu. Profesor međunarodnih odnosa na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja kaže da pretpostavlja se sadržina pisma odnosi na pravnu utemeljenost zastupanja Sakiba Softića pred MSP u Hagu u ime Bosne i Hercegovine.
„Situacija se veoma komplikuje ako su svi članovi Predsedništva dobili isto pismo. To je na neki način pozitivno, jer utiče na to da se pitanje revizije presude vrati na institucije BiH, što je zaista bilo sporno. Ukoliko je to tako, sasvim je sigurno da Sakib Softić neće imati podršku kao pravni zastupnik BiH. On može da nastoji da tu podršku izvuče iz one ranije podrške iz 1993. i kasnije 2002. kada je Predsedništvo BiH odlučivalo preglasavanjem, pa su hrvatski i bošnjački član preglasali srpskog“, naglašava Šolaja.
Danas je situacija nešto drugačija, mada kada se govori o odlučivanju, onda je veliko pitanje kako će to izgledati. Činjenica je da Srbi u Republici Srpskoj, odnosno njene institucije i član Predsedništva, uopšte ne podržavaju reviziju procesa ni samog predstavnika, ali i hrvatski član Predsedništva Dragan Čović se nakon sednice i nekoliko dana pre izjašnjavao da ne podržava predlog revizije. Činjenica je, dakle, da Sakib Softić u svakom slučaju ne bi mogao da ima podršku.
Novina je, međutim, kaže Šolaja, da čak i ova podrška od 2002. sa formalne strane gledano nikada nije objavljena u Službenom glasniku, što Softiću donosi još jedan negativni poen. Interesantno je i da je Bakir Izetbegović malo promenio priču i rekao da je Sakib Softić samoinicijativno podneo predstavku za reviziju, a da ga je on samo podržavao.
„Kada smo gledali na televiziji, to je izgledalo stvarno tužno — došli su u privatnom automobilu, Softić je bio u pratnji dva strana predstavnika, što je znak da institucije BiH nemaju dovoljno ljudi da pošalju delegaciju. Sve je nekako veoma čudno i mislim da ide u veoma lošem pravcu, mada će rasplet situacije doći ubrzo ukoliko se utvrdi da Softić nema legitimitet. Onda je sve propalo što se tiče Bakira Izetbegovića. Ipak, ostaje ožiljak, teško pomirenje koje će i dalje biti izvor krize. Plašim se da se ide u dalji krug kolektivizacije, svi će se zatvoriti u svoje nacionalne bunkere i BiH se u narednih sto godina od toga neće oporaviti“.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže da deluje da sud veoma brzo rešava to pitanje, a da bi bilo najbolje za sve da predstavnik bošnjačkog naroda u Predsedništvu BiH Bakir Izetbegović povuče zahtev. Šolaja naglašava da je, očigledno, situacija preozbiljna, jer ukoliko bi sud sporo rešavao pitanje, to bi BiH zakočilo na duže vreme. Dodaje da bi je to verovatno blokiralo u potpunosti i da se zato verovatno traži način da se iz toga izađe. „Moje mišljenje je da se u ovoj predstavi koju je zakuvao Bakir Izetbegović desilo mnogo nepredviđenih situacija koje, verovatno, inicijatori nisu očekivali“, kaže Šolaja.
„Prvo, mislim da se očekivalo da predstavnici RS napuste zajedničke institucije i ostave BiH Bošnjacima i ponešto Hrvatima, i da za to budu krivi. Na njihovu žalost, to se nije desilo. Ovo je prvi put da je i pozicija i opozicija RS rekla — ’to je i naša BiH, mi smo se borili za te institucije, imamo svoj deo da u njima ostvarimo‘, i to je bilo iznenađenje.
Drugo iznenađenje je bila pomirljiva reakcija Srbije i dosta korektan stav Aleksandra Vučića. Nijednim trenutkom Srbija se nije prebacivala sa uticajem preko granice, tako da je spin Bakira Izetbegovića da ponovo počinje optužba za agresiju bio pucanj u prazno koji nije značio ništa.
Treće iznenađenje bilo je da je Rusija sazvala Savet za implementaciju mira i da je ’postrojila‘ sve zapadne diplomate. Reakcija prema Bakiru Izetbegoviću nije bila očekivano oštra, ali nije bila ni protiv onoga što se tvrdi u Beogradu i Banjaluci. U tom smislu mislim da je i to uspeh“.
Šolaja smatra da se desilo nekoliko stvari koje su pokazale da ne ide sve onako kako je planirano i da ta stara matrica po kojoj se Bošnjaci na nešto pokrenu, a Srbi optuže, odlazi u vetar. U međuvremenu, dodaje naš sagovornik, desilo se i mnogo neobičnih stvari na globalnoj sceni.
„Recimo, dok su Bošnjaci u prvoj polovini devedesetih imali podršku Si-En-Ena, kao glavnog aktera spoljne politike u SAD, vidimo da više ni to nije ono što oni očekuju. Prema tome, ima tu mnogo toga što je izmaklo kontroli, tako da je sada veći problem privesti ovu krizu kraju, da nema neke lošije posledice od onih koje je već proizvela“, zaključuje Šolaja.
