U postupku revizije presude Međunarodnog suda pravde po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid mogli bi da se nađu i stenogramski zapisi Vrhunskog saveta odbrane Vojske SRJ, izjavila je profesorka na Univerzitetu u Amsterdamu i bivša istražiteljka u Haškom tribunalu Nevenka Tromp. Ali, naši pravni stručnjaci tvrde da ti stenogrami ne mogu pravno da ojačaju reviziju tužbe Bakira Izetbegovića jer su dokazi stariji od šest meseci.
Prema rečima Nevenke Tromp, pored dokaza koji će formalno ispunjavati uslov za pokretanje revizije mogli bi biti iskorišćeni i stenogramski zapisi koji su postali dostupni javnosti u martu 2011.
Pozivajući se na intervju Karle del Ponte iz aprila 2007. godine, ona je navela da je „u dogovoru sa Goranom Svilanovićem bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala pristala na zaštitu stranica stenogramskih zapisa Vrhovnog saveta odbrane po izboru Beograda koji je trebalo da budu upotrebljeni kao dokaz i u slučaju protiv Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom“.
„Ta činjenica je bila dostupna pravnom timu BiH i pre 2007, jer je to objavio Institut za rat i mir već 2005. u kojem se citira i sam Goran Svilanović kako potvrđuje taj dogovor s Karlom del Ponte koji su sklopili 2003. godine. Ipak, nijedan od zaštićenih delova tih dokumenata nije ušao u sudski postupak u tužbi za genocid pred Međunarodnim sudom pravde jer je pravni tim BiH prekasno želeo da ih uključi u dokazni materijal. Ti dokumenti su u celokupnosti postali dostupni javnosti u martu 2011. u slučaju koji je vođen pred Haškim sudom protiv generala Momčila Perišića“, rekla je ona.
Advokat Toma Fila kaže za Sputnjik da samo ono što je izvedeno kao dokaz i gde je doneta pravosnažna presuda kao u slučaju Momčila Perišića i drugih, može da bude građa za bilo šta što bi moglo da koristi muslimanskoj težnji za revizijom presude.
„Ne zaboravite da su oni imali rok od deset godina, i za tih deset godina nigde se nisu pomakli, i sad su to aktualizovali nekoliko dana pred istek roka. Njih da je to interesovalo, valjda bi radili na tome deset godina. Oni sada pokušavaju da dođu do nečega što ne sme da bude starije od šest meseci. Kakve su oni to dokaze mogli da nađu unazad šest meseci, sem gluposti? To o čemu se govori u zapisnicima u vreme Perišića, prošlo je nekoliko godina od toga, a ne sme da se koristi ništa što je starije od šest meseci od dana kad je predata tužba. Šta god hoćete da koristite, ne sme ta činjenica da bude starija od šest meseci od dana kad ste aplicirali za reviziju“, kaže Fila.
I Nevenka Tromp je navela da, s obzirom na to da BiH nije reagovala u roku od šest meseci i pokrenula postupak revizije, da bi dokumenti VSO korišćeni u Hagu u „slučaju Perišić“ mogli da se upotrebe „samo u slučaju ako bi neki drugi dokumenti poslužili kao formalni kriterijum za pokretanje revizije“.
Haški tribunal podigao je optužnicu protiv bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića za zločine u BiH i Hrvatskoj u martu 2005. Suđenje Perišiću počelo je oktobra 2008. Haški tribunal osudio je Perišića 2011. na 27 godina robije, ali ga je Žalbeno veće 2013. oslobodilo po svim tačkama optužnice.
