Četvrta runda sirijskih pregovora u Ženevi počinje danas, a na dnevnom redu, prema rečima specijalnog izaslanika Stafana de Misture, nalaze se pitanja sastavljanja novog ustava, a potom i raspisivanja izbora. Istovremeno, De Mistura ne očekuje ozbiljan pomak, iako veruje da bi ova runda mogla da dovede do dalje diskusije kako bi se pronašlo konačno političko rešenje sirijskog sukoba.
Sličnog stava su i sagovornici Sputnjika, koji su rekli da će i ova runda pregovora proći neslavno, baš kao i sve prethodne, a da je najveći kamen spoticanja predstavlja upravo nesloga u redovima opozicije.
Docent Miša Stojadinović sa Fakulteta za spoljnu politiku i bezbednost tvrdi da umerena opozicija sada shvata da više ne može da ostvari ono ka čemu je težila od početka konflikta, a to je rušenje sirijskog predsednika Bašara el Asada i celokupnog državnog sistema, dok islamističke grupe, koje imaju obilnu finansijsku pomoć, preuzimaju primat u tom sukobu.
„Čak i kada bi se opozicija međusobno dogovorila, sada više ne bi imala preveliki uticaj na situaciju, i to zbog Asadove snage. Sirijski predsednik je svoju moć pokazao na prethodnim predsedničkim i parlamentarnim izborima osvajanjem preko 80 odsto glasova, što predstavlja apsolutnu pobedu“, kaže on.
Vojni analitičar Andrej Mlakar takođe tvrdi da građani Sirije mahom ne misle da je Asad tiranin i zlikovac, štaviše, imaju pozitivno mišljenje o njemu, ali da je ono što ih je najviše bolelo sistemska korupcija i elita koja je okruživala samog predsednika, koja je svojim postupcima i inicirala celokupnu situaciju.
„Asad je trenutno u boljoj poziciji i ima mogućnost nametanja svojih uslova u pregovorima, u najvećoj meri zbog oslobođenja Alepa. Opozicija je shvatila da se igra koja je postojala do 2016. godine završila. Sirijska revolucija po tipu ’Majdana‘ je jednostavno zamrla, a primat su preuzele islamističke ćelije“, kaže on.
Mlakar dodaje i da je pobedom u Alepu mnogo stvari rešeno u Asadovu korist, kao i da je ostalo još nekoliko džepova u zapadnom delu Sirije. Pre svega je ruska intervencija dala vetar u leđa Asadu jer je na taj način zaustavila „pakleni plan“ koji je imao DAEŠ nakon pada Mosula, kada su ogromne količine oružja i tehnike prebačene u Siriju, kada je trebalo da se izvede frontalni udar i sklanjanje Asada, a potom i uspostavljanje kalifata u Siriji, dodaje Mlakar.
Međutim, umnogome će rešavanje ovog sukoba zavisiti i od drugih regionalnih i globalnih igrača, iako najveća opasnost vreba od mogućnosti zamrzavanja konflikta. Pre svega, tu je Turska, koja će insistirati na tome da se spreči stvaranje Kurdistana, zatim pitanje permanentne borbe između Irana i Saudijske Arabije, kojima je Sirija šahovsko polje, a ne treba zaboraviti ni Izrael.
Mlakar podseća i da Izrael dan-danas ima nerešen konflikt sa Sirijom, a to je Golan, dok Asad od te teritorije neće odustati. Upravo zbog toga periodični napadi Izraela na sirijske logističke centre i aerodrome ne jenjavaju, jer se tim putem snabdeva Hezbolah.
Pored toga, Mlakar navodi i da će rešavanje konflikta umnogome zavisiti od stava nove američke administracije i Rusije, odnosno njihovog dogovora, dok EU više nema jedinstvenu politiku o tom pitanju, samim tim njena nastojanja su samo „pokušaji mrtvaca“ da pokaže da je sila u usponu i da može da ima uticaj na Bliski istok.
On dodaje i da je velika mogućnost da se na teritoriji Sirije formiraju tri ili četiri odvojene države, tako što bi na zapadu bili alaviti, hrišćani i drugi, severni deo bi držali Kurdi, dok bi se najveća borba vodila oko toga ko bi uzeo ili podelio centralni, pustinjski deo, koji je bogat energentima.
