Afera oko navodnog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori ne jenjava, iako je od parlamentarnih izbora u toj bivšoj jugoslovenskoj republici prošlo više od četiri meseca. Desetine uhapšenih i osumnjičenih crnogorskih, srpskih i ruskih državljana, optužbe da su u pokušaj državnog udara umešane ruske bezbednosne službe, gotovo svakodnevni obrti i medijska eksponiranost državnog tužioca Crne Gore Milivoja Katnića, daju aferi lekareovski prizvuk (Džon le Kare, pisac poznatih špijunskih romana).
U medijskim istupima, Katnić svaki put odlazi korak dalje. Tako je u poslednjem izjavio da srpska Bezbednosno informativna agencija (BIA) ima DNK dvojice Rusa označenih za organizatore, Eduarda Širokova i Vladimira Popova, dokaze da su posećivali ambasadu Rusije u Beogradu, kao i o planu likvidacije bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića.
Katnić je takođe podsetio da Tužilaštvo ima dokaze za sumnje o umešanosti pojedinih ruskih „državnih organa na određenom nivou“, te da je na Rusiji da ispita o kojim se strukturama radi i da pokrene krivični postupak za ovakva nedela.
Demantiji i negiranja stigla su i iz Beograda i iz Moskve. Iz Moskve poručuju da su optužbe Podgorice apsurdne i neodgovorne. Izvori bliski srpskim obaveštajnim strukturama navode za „Večernje novosti“ da BIA poseduje DNK osumnjičenih osoba iz Rusije, ali da sve ostalo što je Katnić izjavio nije tačno.
Ponašanje Milivoja Katnića neuobičajeno je, kaže bivši jugoslovenski obaveštajac Božidar Spasić. U nekim slučajevima je van rezona, a ponekad je jasno da se radi o dezinformacijama koje sam Katnić širi, verovatno zato što, nemajući druge podatke, dezinformacije koristi kao opravdanje za istragu koju vodi.
„Kada je u pitanju odnos naših službi bezbednosti prema takozvanom državnom udaru u Crnoj Gori, s obzirom da se sa teroristima nikada ne postiže dogovor o priznanju dela, jasno je definisao sam premijer Aleksandar Vučić, da je naša služba uspela da otkrije softver telefona koji se nalazio kod ruskih državljana i da je to najveći uspeh koji smo uradili jer taj telefon se veoma teško otvara, čak ni FBI ne može da otvori njegov softver“, objašnjava Spasić.
Bez obzira šta kažu u BIA, naša bezbednosna služba ne poseduje ničiji DNK, dodaje Spasić. DNK poseduju specijalizovane forenzičke službe koje mogu da vrše analize te vrste.
Da su srpske službe dostavile crnogorskom tužilaštvu neke druge podatke, kao što su podaci o tajnom praćenju ili snimanju, apsolutne su neistine koje iznosi Katnić, smatra Spasić, jer se radi o operativnim podacima koje nijedna služba ne ustupa nekoj drugoj.
„Mislim da su u ovoj situaciji zloupotrebljene srpska policija i BIA i imam utisak da državni tužilac to čini namerno, ne bi li, u dalekoj perspektivi doveo naše službe u sukob sa ruskim službama. Mislim da je njegova konstrukcija potpuno bez veze. Poznata je činjenica da su naši bezbednosni aparati otkrili dva ruska državljana, da je povodom toga dolazio i šef svih bezbednosnih sistema Rusije i da je on preuzeo isto ono što je BIA dala i Crnoj Gori“, navodi Spasić.
Na dan održavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, 16. oktobra 2016, crnogorske vlasti optužile su nekoliko desetina crnogorskih i srpskih državljana za pokušaj državnog udara i izazivanje haosa u Crnoj Gori.
Prema rečima zvaničnika, cilj navodnih terorista bio je izazivanje haosa i krvoprolića u Crnoj Gori i njeno sprečavanje u pristupanju NATO. Politizacija i puno nerasvetljenih detalja, kao i optužbe crnogorskih vlasti na račun srpskih i ruskih bezbednosnih službi pratili su aferu.
