Insistiranjem na reviziji tužbe za genocid protiv Srbije Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine, uveo je BiH u ustavnu krizu. Zbog toga će predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić zatražiti vanrednu sednicu Predsedništva BiH u pokušaju da se kriza reši dijalogom. U protivnom, u Parlamentu BiH neće biti skupštinske većine koja će podržati Izetbegovićevu inicijativu.
Da li je Izetbegovića upornost samo stvar inata i drskosti ili mu neko sa strane daje vetar u leđa da remeti ionako krhki mir u Bosni? Ko ili šta stoji iza Bakira kada može da se ponaša ovako kako se ponaša, a da pritom nema iza sebe čak ni podršku samih Bošnjaka? Ima li u ovome i ličnih interesa Alijinog sina?
Politikolog iz Sarajeva Zlatko Hadžidedić za Sputnjik kaže da ovo što radi Izetbegović sigurno nije zarad Bosne i Bošnjaka jer, kako kaže, svako delovanje izvan institucija BiH je štetno za Bosnu. Hadžidedić napominje da bi trebalo da se prisetimo nedavnog članka iz „Forin afers“ u kom se predlaže zaokruživanje Velike Srbije, Velike Hrvatske, Velike Albanije i brisanje Bosne i Hercegovine i Makedonije sa mape. To, smatra on, dovoljno govori ko može da stoji iza „ratnih bubnjeva“ na Balkanu, posebno što je to objavio bivši britanski diplomata, a takve inicijative se, kaže on, obično najavljuju preko „bivših“, kad neka država ne želi da se direktno meša. Što se tiče Izetbegovića, on kaže:
„Neki mali eventualni dobitak koji bi se postigao ukoliko bi revizija presude bila izvršena i kad bi država Srbija bila vezana za genocid u Srebrenici više nego što je to urađeno prvobitnom presudom je zanemarljiv dobitak u odnosu na mogući rizik da se državne institucije raspadnu. Prema tome, zaista ne vidim da to može na bilo koji način da bude u interesu BiH“.
Bosanski mediji, međutim, prepuni su napisa u kojima insinuiraju zašto Izetbegović po svaku cenu želi nestabilnu Bosnu. U kontekstu toga spominje se i njegovo ogromno privatno bogatstvo, dva stana u Istanbulu, vredna pola miliona evra, vila u Poljinama koja ga je koštala tri miliona evra, tržni centar BBI Sarajevo, razne ofšor kompanije.
Mediji u BiH pišu da je veći deo bogatstva koji se meri milionima konvertibilnih maraka zaradio tokom rata kao priloge iz Saudijske Arabije i drugih muslimanskih zemalja.
Upravo ta činjenica povezuje se sa najezdom Arapa u BiH i njihovom kupovinom zemljišta i stanova, pre svega po Federaciji. Prema podacima koje su preneli mediji iz Bosne, samo u Sarajevu živi više od 40.000 Arapa. Kupovinu zemljišta i kuća obavljaju preko Izetbegovićevih firmi, a slabljenje njegove političke moći ne bi bilo dobro za ovaj unosan biznis. On, kako se spekuliše, po svaku cenu mora da zadrži političku moć da bi ispoštovao sve „ugovorene poslove“. A to se najefektnije postiže nacionalističkom retorikom i politikom.
Međutim, nije problem što se Arapi naseljavaju u Bosnu koliko je problem koji se Arapi naseljavaju. Naime, oko 30 odsto onih koji su se naselili su pripadnici vehabijsko-selefijske ideologije, iste one koju imaju teroristička Al Kaida i DAEŠ.
Da tog podatka je došlo i Ministarstvo sigurnosti BiH, koje je posle provere raznih agencijskih kuća za prodaju nekretnina i firmi koje Arapi otvaraju u BiH zasad deportovalo 30 arapskih državljana i zabranilo im ulazak u BiH zbog povezanosti sa DAEŠ-om i ostalim radikalnim islamističkim grupama. Sarajlije Baščaršiju nazivaju arapskom mahalom, a tvrdi se da većina Arapa kao zvuk na svom telefonu ima melodiju DAEŠ-ove pesme.
