Posle uspešnog predstavljanja proizvoda srpske odbrambene industrije, predstavnici srpskih kompanija i Ministarstva odbrane Srbije su drugog dana sajma razgovarali o saradnji i sa komandantom Kopnene vojske Ruske Federacije general-pukovnikom Olegom Saljukovim, ali i sa predstavnicima Egipta i Kuvajta.
Vojnog analitičara Andreja Mlakara ne čudi ovakva reakcija stranih kupaca.
„Srbija već dugi niz godina izlaže na ovom najvećem sajmu naoružanja i vojne opreme. Uspon Srbije u industriji naoružanja posle sankcija, NATO bombardovanja i kompletnog uništenja proizvodne infrastrukture počeo je 2003. godine kada je razvijena samohodna top haubica ’Nora‘. To je projekat iz doba JNA, ali je uz manje modifikacije doživeo pravi uspon i izvozni uspeh, pre svega zahvaljujući kupcima u jugoistočnoj Aziji, podsaharskoj Africi, pa čak i na indijskom potkontinentu, posebno u Bangladešu“, kaže Mlakar.
On dodaje da je jako važno napomenuti da vojna industrija u našoj zemlji radi uprkos gubicima.
„Ovo je veliki uspeh srpske industrije, pre svega u proizvodnji artiljerijskog naoružanja. Jednim delom je ona učestvovala u proizvodnji tenka M-84, ali veliki iskorak je napravila u proizvodnji višenamenskog borbenog vozila „Lazar“. Predstavljene su pre svega dve verzije tog vozila — „Lazar 3“, sa ruskom automatskom kupolom i borbenom stanicom na daljinsko upravljanje, i sa našom, domaćom, kalibra 12,7 milimetara. To pokazuje da je Srbija značajno napredovala u industriji naoružanja u odnosu na ono što su neke zemlje u regionu predviđale, da Srbija više nema kapacitete za tako nešto, pre svega za proizvodnju složenih borbenih sistema“, kaže sagovornik Sputnjika.
Mlakar dodaje da se Srbija polako ali sigurno i zasluženo vraća na lidersku poziciju proizvođača oružja u regionu.
„Samo nam Hrvati dišu za vratom, što se tiče balističke opreme — ali što se tiče svih ostalih, oni su daleko za nama“, kaže on. „Srbija je u proizvodnji složenih borbenih sistema na mestu koje apsolutno zaslužuje. Sad ostaje samo da se vidi li će pojedini naručioci prihvatiti da se određeni programi realizuju. Zahtevi tržišta za takvim naoružanjem su dosta složeni — kupci imaju različite potrebe, sve zavisi od njih… Zasad je Srbija zauzela značajno mesto u proizvodnji artiljerije, i ostaje nam da se probijemo u prodaji višenamenskih borbenih oklopnih vozila. Tu ćemo imati ozbiljne rivale, ali Srbija svakako ima šanse i potencijala da unapredi i taj segment“, zaključuje Andrej Mlakar.
Inače, gost na štandu srpske odbrambene industrije bila je i višečlana delegacija iz Kuvajta, koju je predvodio načelnik Generalštaba general-potpukovnik Muhamed Kaled el Kader. U razgovoru sa predstavnicima srpske vojne industrije tema je bio asortiman naših proizvoda, a posebno interesovanje iskazano je za ubojita sredstva za vođenje protivoklopne borbe, kao i za motor za tenk poboljšanih karakteristika.
Predstavnici srpske vojske i odbrambene industrije imali su poseban sastanak i sa komandantom Kopnene vojske Ruske Federacije general-pukovnikom Olegom Saljukovim. Bilo je reči o mogućem razvoju saradnje u oblasti vojnotehničkih potencijala dveju zemalja, a to je ujedno bila i prilika da se prokomentarišu iskustva i rezultati iz prethodnog Tenkovskog biatlona, održanog u Rusiji, na kojem su pripadnici Vojske Srbije pokazali odlične sposobnosti.
Inače, na međunarodnoj izložbi naoružanja i vojne opreme „Ajdeks 2017“ učestvuje više od 1.200 kompanija iz 57 zemalja. Najveći svetski proizvođači grupisani su u nacionalne paviljone, a najveći je nemački, sa površinom od 4,5 hiljade kvadrata, a prate ga turski, kineski, francuski, američki i ruski paviljon. Svoje kapacitete predstavljaju i srpske kompanije — „Jugoimport SDPR“, „Sloboda“, „Prva petoletka“, „Zastava oružje“, „Krušik“ i „Borbeni složeni sistemi“.
