Britanski „Sandej telegraf“ je u svom članku pisao da su ruske vlasti navodno umešane u pokušaj prošlogodišnjeg prevrata u Crnoj Gori. List navodi, pozivajući se na neimenovani izvor, i da iza atentata na bivšeg premijera Crne Gore Mila Đukanovića stoje ruske tajne službe.
Pored toga, navodi se da je cilj atentata trebalo da bude osujećivanje plana da Crna Gora postane deo NATO-a. Kako navode britanski novinari, ruski obaveštajci su nekoliko meseci pratili Đukanovića i spremali grupu srpskih nacionalista koja je trebalo da izvede atentat.
Ranije je crnogorski premijer izjavio da bi svi oni koji prete Crnoj Gori bilo kakvim nemirima trebalo da se drže podalje od ove republike. Tu je Đukanović između redova opomenuo Rusiju. Zato je vrlo indikativno što crnogorske vlasti vide zaveru, koju Moskva navodno priprema, ali ne vide kako se SAD direktno mešaju u njihovu unutrašnju politiku pod raznim izgovorima, uz pomoć „donacija“ i slično.
Naime, u okviru Biroa za borbu protiv narkotika pri Stejt departmentu, pojavio se prilično interesantan projekat u Crnoj Gori, usmeren na „pomoć državama-partnerima u širenju sfere prava“.
Zapravo, Vašington pod parolom „vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i rodne ravnopravnosti“, a uz pomoć 40 miliona dolara, ima nameru da kroji politiku u Crnoj Gori. Glavni cilj koji bi trebalo postići posredstvom ove finansijske pomoći je „smanjenje ranjivosti sistema i povećanje otpornosti Crne Gore prema radikalizmu i ekstremizmu u ranim fazama“.
Ruski portal „Lajf“ komentariše pisanje „Sandej telegrafa“ navodeći da se ovde radi o tipičnoj strateškoj liniji SAD, da prvo „zakuvaju problem“, a da posle rade na planiranju i sprovođenju kontramera.
Po svemu sudeći, SAD su navodno videle neke naznake učešća takozvanih ekstremističkih grupa među onima koji se zalažu protiv stupanja Crne Gore u NATO. Zato su, piše ruski portal, američki stručnjaci naznačili nekoliko veoma ambicioznih ciljeva u okviru skupog plana promene stavova crnogorskog javnog mnjenja, među kojima su identifikacija mehanizama ekstremizma, definicija ranjivosti društva i osmišljavanje borbe protiv tog takozvanog „ekstremizma“ uz učešće državnih institucija.
Međutim, ovde se javlja bitno pitanje — ko je zapravo ekstremista? Ako bi se reč „ekstremizam“ zamenila „pokretom protiv stupanja u NATO“, što zapravo i jesu oni koje Zapad ocenjuje kao radikalne grupe, postaje jasno da Vašington i dalje sprovodi svoje interese u Evropi i želi da uguši postojanje drugačijeg mišljenja.
Osim onih koji mitinguju protiv stupanja u NATO, u crnogorskim medijima se ne može ni čuti ni pročitati bilo šta o ljudima koji ne žele da Podgorica potpiše pakt sa Alijansom, ali i o onima koji su protiv trenutne vlasti. Štaviše, društvo nije ni čulo ni za terorističke napade ni za razne druge ekstremističke pojave protiv kojih Stejt department ima nameru da se bori, izdvajajući za ovu malenu balkansku državu pozamašnu sumu.
U okviru programa borbe biće sprovedena analiza zakonodavne baze, koja može da pomogne u borbi protiv „ekstremista“, u cilju stvaranja novih „legitimnih“ instrumenata koji bi omogućili da se lakše izađe na kraj sa „ekstremistima“. Štaviše, u okvirima projekta biće realizovano duboko ispitivanje ključnih političkih ličnosti zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Agenciji za nacionalnu bezbednost, policiji.
Biće posebno utvrđena forma dijaloga kako bi se utvrdilo ko su saveznici organizacija civilnog društva koje toliko voli Vašington. Ova neverovatno velika količina novca biće upotrebljena kako bi se „identifikovali radikalni elementi“ po društvenim mrežama i u medijima.
Dobitnici novčane pomoći u okviru ovog programa borbe protiv ekstremizma biće kako američke nekomercijalne, tako i inostrane nevladine organizacije. Važno je za kraj pomenuti još jednu bitnu stvar, a to je da oni koji se budu prijavili za američku novčanu pomoć, moraće da dokažu da već imaju ostvarene partnerske odnose sa Vladom Crne Gore.
