Gotovo neprimetno prolazi velika diplomatska bitka Beograda i Prištine o pitanju članstva samoproglašene države Kosovo u međunarodnim organizacijama. I kraj joj nije na vidiku. Da je u jeku, podsete nas nove vesti da će Kosovo aplicirati ili ponovo aplicirati za neku od organizacija. One najvažnije, poput Ujedinjenih nacija (UN), Uneska, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE), Interpola, Saveta Evrope, Evropske unije, NATO-a… za Prištinu su i dalje neosvojive tvrđave.
Srpska diplomatija, potpomognuta prijateljima na međunarodnoj sceni, koji imaju sličan pogled, bila je očigledno na visini zadatka. Uprkos tome, što se kosovski pokrovitelji sa Zapada uporno trude da svojim uticajem izlobiraju njegov ulazak u međunarodne organizacije. Da Priština u tom pogledu nije postigla onoliko koliko je mislila da će za proteklih devet godina od samoproklamovane nezavisnosti, jasno govori najava Hašima Tačija da će Kosovo još jednom aplicirati za članstvo u Unesku, Savetu Evrope, Interpolu.
Prethodni šef srpske diplomatije Ivan Mrkić za Sputnjik kaže da te poruke treba ozbiljno shvatiti i još snažnije se založiti u pravcu njihovog obesnaženja. Da su se akcije Albanaca i do sada ozbiljno shvatane pokazuje srpski odgovor na njih. Tako smo početkom novembra prošle godine zabeležili da je „na zasedanju Generalne skupštine Interpola u Indoneziji propao još jedan pokušaj Kosova za prijem u članstvo“. Kosovo je još u aprilu 2015. podnelo zahtev za članstvo, ali Izvršni komitet Interpola još nije prihvatio taj predlog.
Krajem decembra prošle godine, stalna delegacija Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope uspela je da spreči usvajanje memoranduma koji je predviđao određena mesta za predstavnike kosovskog parlamenta u plenarnoj sali u Strazburu, kao i mogućnost da učestvuju u diskusijama i predlažu i potpisuju predloge rezolucija. Osujećeno je stavljanje na dnevni red te tačke, ali su predstavnici Albanije, Velike Britanije i Danske tražili da se predlog ponovo uvrsti u dnevni red i da se o njemu glasa. Glasanje je završeno sa 15 prema pet u korist Srbije.
Početkom novembra 2015, neki su bitku protiv članstva Kosova u Unesku smatrali beznadežnom. A ona je tada završena trijumfom Srbije. Dugom, upornom, diplomatskom akcijom uspela je da spreči učlanjenje u tu Agenciju pod kapom UN čiji Kosovo nije član.
Na opšte iznenađenje, uprkos podršci nekih od najznačajnijih država, na čelu sa SAD, nije bilo neophodne dvotrećinske većine. Prištini su nedostajala tri glasa. Tačijeva najava novog pokušaja ulaska u Unesko došla je samo desetak dana pošto su prištinski mediji izvestili da je tamošnjim vlastima iz međunarodne zajednice savetovano da ne apliciraju za novembarsko zasedanje Generalne konferencije Uneska, jer će teško opet moći da namaknu potrebnu dvotrećinsku većinu.
Da li je Tačijevo obraćanje za unutrašnju upotrebu, s obzirom na to da se ove godine održavaju lokalni izbori na Kosovu, a sve češće se čuju i predlozi da u isto vreme budu održani i vanredni parlamentarni, manje je bitno. Bitno je da neprekidna diplomatska ofanziva Srbije traje još od prethodnog glasanja, kako je to za Sputnjik potvrdio ministar inostranih poslova Ivica Dačić.
„Cilj nam je da i na eventualnom narednom izjašnjavanju, ako do njega dođe, sprečimo učlanjenje Prištine. Svaki susret sa stranim zvaničnicima koristimo da im predstavimo argumente protiv članstva Kosova u Unesku. Važno je reći i da dobijamo nedvosmislenu podršku značajnog broja zemalja“, rekao je šef srpske diplomatije.
Nije sporno da je Kosovo, kako su konstatovali, primljeno u pedesetak organizacija tipa rukometne asocijacije, UEFA, ili FIFA. Ili nedavno u „Egmond“ grupu, specijalizovanu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, što je i razumljivo. Da posle devet godina postignutim nisu zadovoljni, pokazuje to što ukazuju na neispunjena obećanja domaćoj javnosti, od prijema u UN, preko Uneska, a o cilju o ulasku u NATO i EU da se i ne govori. Potpisivanje SSP-a sa EU, pa makar i mimo pravila, samo je prvi korak koji u suštini ne znači ništa, jer na takav način se ipak neće moći dalje. Pogotovo što u EU i dalje, ili uprkos pritiscima, opstaje nekolicina zemalja koje iz sopstvenih razloga ne priznaju nezavisnost Kosova. Uostalom, kao i u UN i njegovom Savetu bezbednosti, gde smo se uvek uzdali u pravo veta Rusije i Kine.
„Mislim da mi moramo polaziti od činjenice da skoro 75 odsto čovečanstva ne priznaje takozvanu državu Kosovo. Sve međunarodne organizacije naša vlada će nastaviti da podseća da se moraju striktno poštovati odredbe međunarodnog prava i da se članstvo ne može davati pokrajinama bez saglasnosti matične države, te da Kosovo nije i ne može biti član Ujedinjenih nacija“, kaže Mrkić za Sputnjik.
Od 193 države, koliko ih je u Ujedinjenim nacijama, 113 je priznalo Kosovo. Zato, kako ovih dana reče ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković, Srbija ne može biti opuštena u međunarodnim odnosima jer glas jednog malog pacifičkog ostrva jednako je bitan kao glas Rusije ili Kine. Naročito ako zapadni sponzori Kosova pokušaju na mala vrata, mimo Saveta bezbednosti, da ga glasanjem o nekakvoj rezolucijom uvedu u Generalnu skupštinu kao posmatrača, što je, kažu poznavaoci, jedna od opcija. Bitka se nastavlja.
