„Trejnspoting 2“ („T 2“) ne može dostići slavu prvenca, ali je, ipak, film koji vredi pogledati, glasila je, u najkraćem, najnepovoljnija ostrvska kritika filma koji se ovih dana našao i na repertoarima regionalnih bioskopa.
Nastavak „Trejnspotinga“, koji je, takođe, delo kompletne „best of Škotska“ filmske ekipe ne može biti loš. Istina, „T 2“ je daleko od „Kuma 2“ kao, verovatno, najboljeg nastavka jednog filma, ali je neuporedivo dalji od „Matriksa 2“, najgoreg nastavka u istoriji kinematografije.
Svetionik Škotske
Iako je nastavak neuporediv sa originalnim „Trejnspotingom“ i za razliku od prvenca „neće naći svoje mesto u enciklopedijama kinematografije“, „T 2“ danas predstavlja — isto kao što je i prvenac pre više od 20 godina predstavljao — „internacionalni svetionik škotske kulture“.
Kao takav, „T 2“ ne donosi samo priču o četvorici edinburških probisveta i narkomana već prikazuje i šta se desilo sa Škotskom u tih 20 godina bez obzira na to što se u filmu ne pominju ni „bregzit“ ni za dlaku neuspeli referendum o nezavisnosti. Uz ta dva krupna istorijska događaja, svoje mesto u filmu našli su i porast nacionalizma i Evropska unija, tačka oko koje su se lomila koplja tokom „bregzita“ i referenduma o nezavisnosti.
Političke poruke filma su, na neki način, prikrivene ali jake, i uklapaju se u osnovno pitanje koje je lajtmotiv „T 2“: Šta ste radili ovih 20 godina?
Kad je reč o Edinburgu, u poslednjih 20 godina zapljusnuo ga je talas džentrifikacije. Za neupućene, najružnija reč u srpskom jeziku označava „proces u kome se stare jeftine zgrade ili čitavi delovi grada, najčešće radnička naselja, pretvaraju u skupe zgrade za dobrostojeće pripadnike srednje klase, koji se doseljavaju umesto originalnog stanovništva, koje sebi ne može da priušti povećanje dažbina i troškova života“.
Sve se promenilo, a ostalo isto
Sam „Trejnspoting“ udario je „podlogu“ za buduću džentrifikaciju Edinburga, što je primetio i glumac Juan Bremner, koji tumači lik Spada, rekavši da često sreće ljude koji su se preselili u Škotsku zbog filma.
Otuda i novi lik u nastavku — Bugarka Veronika koju tumači Anđela Nedeljkova, u „T 2“ Sajmonova (Bolesnik u prvom delu) devojka, koju on podvodi bogatašima ne bi li ih posle ucenjivao „kućnim snimcima“. Veronika tokom filma stupa u veze i sa Rentonom i sa Spadom, dodatno komplikujući ionako komplikovane odnose glavnih junaka.
Povratak Rentona (Juan Makgregor) u Edinburg posle 20 godina boravka u Amsterdamu sa propalim brakom iza sebe i namerom da prijateljima vrati novac za koji ih je „zavrnuo“ na kraju prvog dela „Trejnspotinga“ otvara još jednu crnu komediju u kojoj s prepliću ljubav, mržnja, prijateljstvo, osveta, strah, izdaja i samodestrukcija.
U nastavku priče izgleda kao da se sve promenilo a da je, u suštini, sve ostalo isto. Nekad, u prvom delu filma, simpatični i mladi probisveti i narkomani, suočavaju se sa sobom i krizom srednjih godina, koja je i glavni lajtmotiv filma.
Samospoznaja izgubljenih generacija
Reditelj Deni Bojl još jednom je pokazao da je jedan od najvećih, iako „T 2“ nije na nivou prvog „Trejnspotinga“, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što su šanse da od nastavka napravi novi „Matriks 2“ bile neuporedivo veće nego da snimi novog „Kuma 2“.
Za razliku od prvenca, ritam filma je neuporedivo sporiji, muzika je odlična ali ni približno moćna kao u prvom delu, scenario je izvanredan ali nije u kategoriji remek-dela kao u originalnom „Trejnspotingu“. Ukratko, odnos mladosti i krize srednjeg doba.
Zbog svega toga bi poređenje „Trejnspotinga“ i „T 2“ bilo izraz čistog mazohizma ili, jezikom sportskih komentatora, analiza poraza u utakmici u kojoj se ne može pobediti.
Ono što je najveći plus nastavka filma koji je odavno prihvaćen kao „gromoglasni manifest pobune“ nekoliko generacija jeste to što će naterati pripadnike „izgubljenih generacija“ odraslih na „Trejnspotingu“ da postave sebi pitanje: Gde su bili i šta su radili poslednjih 20 godina?
Možda se većini odgovor neće svideti, ali samospoznaja ne može biti loša.
