Istovremeno, tačni parametri učešća Moskve ne mogu biti definisani bez stabilizacije režima prekida vatre u zemlji, ali i konkretne pozicije nove američke administracije kada je reč o sirijskoj strategiji.
U raspravi su učestvovali specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura, specijalni predstavnik SAD u koaliciji za borbu protiv DAEŠ-a Bret Makgurk, šef Nacionalne koalicije sirijskih revolucionarnih i opozicionih snaga Anas el Abda i šef međunarodnog komiteta Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov.
Rezultati Ženeve i primirje
De Mistura je ukazao na to da je neophodno uvesti potpuno primirje za vreme pregovora kako bi oni bili što delotvorniji.
„Ukoliko budemo postigli potpuno primirje, propraćeno isporukom humanitarne pomoći, to će doprineti postizanju boljih rezultata na ženevskim pregovorima“, rekao je on.
O potrebi da se uspostavi primirje govorio je i Makgurk, koji je istakao da u režimu prekida vatre vidi šansu da se sirijski proces dovede do kraja.
O namerama da se konstruktivno razgovara u Ženevi govorio je i predstavnik opozicije Anas el Abda, koji je rekao da će se opozicija obavezati na prelazak na političko rešenje, koje će staviti tačku na sirijski konflikt.
Od Amerike se čeka stav
„Jedna stvar koja mi sad nedostaje jeste objašnjenje američke strategije, kako bih napravio ravnotežu i uporedio sa ostalim strategijama“, rekao je De Mistura.
Prema njegovim rečima, stav Amerikanaca je drugi po važnosti faktor kako bi se prešlo na pronalazak političkog rešenja u zemlji.
Ipak, Makgurk kaže da SAD ne vide jednostavno rešenje za Siriju. „Nemoguće je pronaći rešenje za Siriju za samo nekoliko dana, iako ta vest može mnoge da razočara“, dodao je on.
Astana nije alternativa Ženevi
O tome da pregovori u Astani, koje su inicirali Rusija, Iran i Turska, ne predstavljaju alternativu ženevskom procesu govorili su praktično svi učesnici diskusije.
„Mi nikada nismo smatrali Astanu alternativom Ženevi“, rekao je Kosačov, dok je De Mistura dodao da su pregovori u Astani daleko perspektivniji nego bilo koje druge mirovne inicijative.
Druga runda pregovora u Astani održana je 15. i 16. februara, kada je dogovoreno da se oformi operativna grupa za praćenje primirja u Siriji uz učešće Rusije, Irana i Turske.
„Podržali smo proces u Astani jer se on ticao određene teme, a to je pre svega uspostavljanje i praćenje primirja, kao i mere za uspostavljanje međusobnog poverenja i dopremanja humanitarne pomoći“, rekao je on.
Makgurk se, međutim, osvrnuo i na pitanje saradnje Rusije, Turske i Irana rekavši da je ona izuzetno važna, jer te zemlje predstavljaju najvažnije faktore u regionu.
Koalicija Rusije i SAD
Makgurk je priznao da Moskva nastoji da se u Siriji postigne deeskalacija sukoba, iako su SAD i dalje skeptične kada je u pitanju ruski uticaj.
„Mi priznajemo da je Rusija pokušala da realizuje određene stvari kada je reč o deeskalaciji sukoba. Međutim, ukoliko SAD pokušaju da uspostave saradnju sa Rusijom o Siriji, pojaviće se nova pitanja oko toga kakve mogućnosti će imati Rusija da utiče na samu situaciju“, rekao je američki predstavnik.
Makgurk je takođe istakao da SAD imaju iskustva kada je reč o saradnji sa Moskvom na pitanju sirijske krize, između ostalog zahvaljujući čitavoj seriji pregovora između bivšeg američkog državnog sekretara Džona Kerija i ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova, kada je bilo dogovoreno primirje, koje je potom propalo.
„Amerika i Rusija su bile garanti primirja, međutim ispostavilo se da su obe zemlje bile uvučene u igru regionalnih sila“, prokomentarisao je on iako nije precizirao kako bi to moglo da se izbegne u budućnosti.
Ima li Iran oružje?
Pored Sirije, jedna od tema Minhenske konferencije bilo je i pitanje Irana. Šef iranske diplomatije Muhamed Džavad Zarif je na skupu ponovio da Teheran nema nameru da pravi nuklearno naoružanje.
„Mi ne nameravamo da pravimo nuklearno oružje, budući da će to trajati izuzetno dugo. Nastupilo je vreme kada je neophodno uništiti nuklearno oružje u celom svetu, a ne razmišljati o tome ko bi se još mogao priključiti tom klubu nuklearnih zemalja“, istakao je on.
Mnogi nisu poverovali u Zarifove reči, a ministar inostranih poslova Saudijske Arabije Adel el Džubeir je prokomentarisao da bi Iran trebalo da promeni svoje ponašanje jer je sa tom zemljom, kako je rekao, izuzetno teško sarađivati.
„Ne možemo da ignorišemo šta Iran čini u regionu, ne smemo da zatvaramo oči na činjenicu da iranski ustav poziva na izvoz revolucije. Kako je moguće sarađivati sa zemljom koja želi nas da uništi? Dok god Iran ne promeni svoje ponašanje i principe na kojima je osnovana iranska država, sa njom će biti nemoguće sarađivati“, istakao je Džubeir.
Republikanski senator Lindzi Grem je takođe optužio Zarifa da laže, rekavši da je „Iran pokušavao da proizvede nuklearno oružje, a ako kaže da nije, to znači da laže“.
„Zajedno sa drugim republikancima predlagaću sankcije protiv iranskog režima zbog njegovih pokušaja da destablizuju Bliski istok i zbog testiranja raketa, što predstavlja kršenje rezolucije UN“, dodao je.