Priština je proslavu devet godina nezavisnosti počela još juče, naredbom vlade Kosova da se svi trgovi i ulice ukrase državnim zastavama, a da prvi čas u svim školama bude posvećen proglašenju nezavisnosti Kosova… Proslava ove godine traje tri dana, a u agendi proslave piše i da će biti odigran tradicionalni turnir u malom fudbalu, održan koncert za široke narodne mase, kao i da će 17. februara, na dan „nezavisnosti“ Kosova, biti svečana sednica vlade u Prištini. Podeliće se i odlikovanja zaslužnim građanima i položiti venaca na grob komandanta OVK Adema Jašarija i Ibrahima Rugove, igraće se šota, a preporučuje se da i čelnici opština posećuju porodice „palih boraca“.
Šta je Kosovo danas? Da li je projekat zapada uspeo?
Živojin Rakočević, novinar i publicista sa Kosova i Metohije, kaže da je nezavisno Kosovo propali projekat međunarodne zajednice.
„Deveta godina te takozvane nezavisnosti zapravo služi da mu se dâ nekakva infuzija. Kosovo je bolesnik za kog se sigurno zna da neće preživeti, ali postoji mogućnost da se njegovo gašenje odlaže u nedogled“, uveren je on.
Problem je, dodaje naš sagovornik, što se sa tim gašenjem gase i sve normalne vrednosti zbog kojih je ceo ovaj prostor pretrpeo užas.
„Kosovo je danas, što se tiče Albanca, mesto u kome nema posla, bez perspektive… Mesto u kome moćni plemenski gospodari odlučuju o životu i smrti. Sve ono u šta su Albanci verovali propalo je. Sada nastoje da na ideologiji koju podržava vladajuća struktura zasnuju svoj novi identitet i da na tom identitetu koji nije stariji od 15 godina zasnuju tu navodnu državnost. Kosovo nikada nije bilo zavisnije nego što je danas, i kako vreme bude odmicalo, ono će biti sve zavisnije, a u njemu će biti sve teže i teže živeti“, smatra Rakočević.
„Države Kosovo“ i dalje je jedan od najskupljih projekta zapada. Evropa je u temelj nezavisnog Kosova slupala više od 60 milijardi dolara od poreskih obveznika svojih građana, dok je Amerika sama izdvojila 1,4 milijardu dolara. Samo od 2000. do 2010. godine međunarodna zajednica na Kosovo je investirala 40,7 milijardi dolara i tu se nije zaustavila.
Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, niti član Saveta Evrope ili Evropskog parlamenta. Po Rezoluciji 1244 još uvek je deo države Srbije pod protektoratom UN. Briselski sporazum iz 2013. godine, parafiran između Beograd i Prištine pod pokroviteljstvom EU, još „diše za vratom“ Kosovu, jer posao nije gotov — od srpskog priznanje Kosova nema ništa. Ali osim što ovaj projekat Zapada i dalje nema ni suverenitet i integritet, danas je Kosovo društvo koje je podeljeno ne samo po političkoj, već i po svakoj drugoj osnovi.
Činjenica da im je Marti Ahtisari, „otac“ kosovske nezavisnosti, svojim planom nametnuo da od Albanaca postane jedna nova nacija, Kosovari, za kosovsko društvo je jelo koje ne mogu da prevare. Nova nacija bez prošlosti, osim terorističke OVK. Priština danas pokušava da srpske manastire prisvoji kao svoju kulturnu baštinu. Ono što osim OVK Kosovari mogu da upišu u svoju biografiju jeste iskonska i neprekidna mržnju prema Srbima. Po dokaz za to ne treba ići daleko u prošlost.
Koliko juče u Gnjilanu, gde je pre rata živelo 8.000 Srba, a danas samo 20, osvanuo je grafit „Ubij Srbina“. Da li je i to deo proslave njihove godišnjice? Kosovo vode ljudi koji čekaju optužnice za ratne zločine počinjene nad Srbima. Bivši pripadnici OVK, dika i ponos „kosovske nezavisnosti“, danas haraju svetom kao teroristi DAEŠ-a.
