Samo u jednom danu mediji su preneli tri vesti u kojima Tirana opet podseća na ulogu patrona kada su u pitanju ineteresi Albanaca u Srbiji. Prvo je najavila da će zajedno sa Prištinom „pre ili kasnije“ imati ne samo zajedničke konzularne službe već i ambasade, potom da će predsednik Albanije početkom marta posetiti Bujanovac i na kraju su ministri odbrane Albanije i Hrvatske zajednički pisali NATO-u da podrži formiranje Oružanih snaga Kosova.
Ni tri meseca nije prošlo kako se albanski premijer Edi Rama pravdao da ne postoji nikakav plan o „Velikoj“ ili „Prirodnoj“ Albaniji. „Nemamo pravo da menjamo granice niti da uzmemo deo teritorije od Grčke, Srbije ili Makedonije i da na taj način stvaramo ’Prirodnu Albaniju‘“, izjavio je krajem novembra Rama grčkoj televiziji SKAI. Da nikoga od suseda gde živi albanska nacionalna manjina u to nije uverio, jasno je bilo i njemu. Zbog toga je u najavi o zajedničkim ambasadama sa Prištinom odmah dodao da to ne znači — „Veliku Albaniju“. „Ako neko to vidi kao ’Veliku Albaniju‘, onda je to njegov problem“, reče Rama da preduhitri komentare.
Politički analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik, međutim, kaže da Albanija ne odustaje od projekta stvaranja ’Velike Albanije‘ i da je evidentno da su albanske akcije jako dobro koordinirane sa centrom u Tirani. Na pitanje da li je najava zajedničkih ambasada samo opipavanje terena, ili realna mogućnost, Anđelković misli da će se Albanci potruditi da do toga u nekoj meri i dođe jer u tome vidi jedan od koraka ka stvaranju „Velike Albanije“.
„To je neka vrsta stvaranja ’Velike Albanije‘ na mala vrata u domenu tehničkih rešenja. A tehnička rešenja posle izvesnog vremena prerastaju u strateške odluke“, kaže Anđelković. Jasno je da se priča o „Velikoj Albaniji“ s vremena na vreme podgreva upravo iz Albanije. Da se žar ne ugasi, da neko ne pomisli da se odustalo. Još od „Prizreneske lige“ juna 1878. Pa „pre ili kasnije“, kako reče Rama za zajedničke ambasade Tirane i Prištine.
I pre dve godine Rama je upravo iz Prištine poručivao da je Albancima na jugu Srbije potrebno „kulturno i duhovno ujedinjenje“. Tada se sastao sa liderima Albanaca i u Makedoniji, Crnoj Gori i na jugu Srbije. Na pitanje Sputnjika da li Rama zaista „mobiliše“ Albance na Balkanu i kako je to moguće, Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative napomenuo je tada da se očigledno radi o pripremljenom planu promocije Edija Rame kao snažnog regionalnog igrača i faktora stabilnosti. „To je u skladu sa američkom projekcijom vizije Albanaca kao najuticajnijeg faktora bezbednosti na Balkanu. On je prvi lider Albanije kojeg Zapad, pre svega SAD, promovišu kao panalbanskog lidera, tolerišu mu se pretnje i ekstremističke izjave, i odatle on crpi svoju aroganciju i samouverenost“, objasnio je tada Mitić.
U međuvremenu se stanovište Albanije nije promenilo, ali jesu političke prilike u svetu. Otuda sada tolika aktivnost Albanije, objašnjava Anđelković. „Evidentno je da neki u Tirani misle da geopolitička nova podela karata koja se sprema za njih može da bude i šansa i opasnost. Opasnost za njih je ako propuste momenat i dopuste da se geopolitički Srbija bolje pozicionira, odnosno da postepeno dođe do normalizacije odnosa Vašingtona i Moskve sa projekcijom na naš region“, kaže Anđelković. Pošto je to za njih loše, oni će sada, dok se to ne desi, pokušati da nametnu albansko pitanje na razne načine. A ovakvim akcijama demonstriraju svoje ambicije i prisutnost na terenu, konstatuje on.
Ovoga puta Albanija je iskoristila i tradicionalnu naklonost Hrvatske za zajedničku akciju pomoći kosovskim Albancima. Oni koji duže pamte, znaju da to nije prvenac. U predvečerje cepanja nekadašnje zajedničke države, čiji je početak kraja između ostalog označio i štrajk u rudniku „Stari trg“ na Kosovu, februara 1989, albanskim rudarima su štrajk glađu simbolično olakšavale banane poslate iz Zagreba. Mnogo značajnija je bila politička podrška albanskim separatistima tadašnjeg hrvatskog rukovodstva, zajedno sa onom iz Cankarjevog doma u Ljubljani. Posle toga u odnosima Srba, Hrvata i Slovenaca, koji su pod tim imenom kao kraljevina i započeli zajedničku državu više nije bilo povratka na staro.
Komentarišući ulogu Hrvatske u zajedničkoj akciji sa Albanijom, Anđelković konstatuje da se ona ponaša antisrpski generalno, a ne samo tamo gde joj je to interes. „Hrvati polaze od toga da srpski faktor mora biti što slabiji kako bi lakše mogli da realizuju svoje pretenzije vezane za BiH, odnosno za eliminisanje Republike Srpske. Hrvati znaju da su, ako su ostavljeni sami sa Srbima, oni slabiji. Ali ako stvore oko Srba blok antisrpskih faktora sa kojima su u savezu, onda se stvari u nekoj meri menjaju. Otuda Hrvatska odakle god može radi protiv Srba“, kaže Anđelković.
Da postoji problem između Srbije i Bocvane po nekom pitanju, Hrvatska bi bila na strani Bocvane. Naprosto, to je njihova politika, konstatuje on za Sputnjik.
