„Iako su rezultati sociološkog istraživanja sprovedenog u Rusiji pokazali malu razliku u ocenama vladavine ta dva lidera, činjenica je da je Putinova epoha bolja i naprednija. Ovo je veoma važan i značajan rezultat, jer on pokazuje da je rusko društvo promenilo svest. Radi se o tome da su sve do nedavno građani Rusije govorili da se u vreme Brežnjeva najbolje živelo. Međutim, trebalo bi skrenuti pažnju na to da je pozitivna ocena kvaliteta života u Putinovo vreme data u prilično teškim uslovima — ruska privreda već nekoliko godina suočava se sa određenim poteškoćama, prihodi građana su pali, a geopolitička situacija oko Rusije se komplikuje. Međutim, uprkos tome ljudi veoma pozitivno ocenjuju period Putinove vladavine, što govori da su ljudi počeli subjektivnije, ali realnije da sagledavaju situaciju i svoj životni standard“, kaže za Sputnjik Aleksej Zudin, član stručnog saveta Instituta za socijalno-ekonomska i politička istraživanja.
Ranije je agencija za ispitivanje javnog mnenja „Levada centar“ sprovela istraživanje u sklopu kojeg su Rusi trebali da ocene period kada se u Rusiji najbolje živelo. Anketa je sprovedena povodom obeležavanja stogodišnjice Oktobarske revolucije.
Sociolozi su postavili pitanje: „U poslednjih 100 godina u našoj zemlji su postojali različiti oblici vladavine, šta mislite kada se u Rusiji najbolje živelo?“
Ispostavilo se da se većini Rusa, čak 32 odsto njih, najviše sviđa sadašnje vreme. Nešto manje, 29 odsto građana, smatra da se najbolje živelo za vreme Leonida Brežnjeva. Još po 6 odsto Rusa smatra da je bolje bilo pre Oktobarske revolucije 1917. godine i za vreme Josifa Staljina, dok samo 2 odsto Rusa smatra da je dobro bilo za vreme perestrojke Mihaila Gorbačova i svega 1 odsto za vreme Borisa Jeljcina.
„Trebalo bi reći da su ruski građani ranije ispoljavali neku vrstu uzdržanosti kada su ocenjivali rezultate Putinove vladavine i kada su govorili o plusevima imali su u vidu prvenstveno spoljnu politiku. Ali bez obzira na to, objektivno posmatrano, život običnog čoveka se za vreme Putinove vlasti znatno poboljšao, konkretno u materijalnom smislu. Ovo poslednje istraživanje je pokazalo da se građani sve više oslanjaju na svoju realnost, odnosno na to kakav život vode i kakav im je kvalitet života. Ljudi su počeli da priznaju ono što je očigledno, a to je da se za ovih 16 godina njihov standard života poboljšao“, ocenio je Zudin.
Ranije su se Rusi najtoplije odnosili prema epohi Brežnjeva. Na primer, jedno sociološko istraživanje iz 2006. godine je pokazalo da ukupno 61 odsto građana po dobrome spominje tu epohu, dok je među ispitanicima starosti od 36 do 54 godine takvu ocenu dalo 75 odsto anketiranih.
Sociolozi objašnjavaju da mnoge pripadnike starije generacije epoha Brežnjeva asocira na sopstvenu mladost, ali ima i mladih koji glasaju u korist tih vremena.
„Pozitivnim ocenama koje se daju epohi Brežnjeva, pa i Putina, doprinosi i kontrasno poređenje sa onim što se dešavalo u Sovjetskom Savezu i Rusiji pre i posle njihove vladavine, odnosno tokom perestrojke i devedesetih godina. Ta dva perioda su veoma nepopularna, jer je tada došlo do drastičnog pada životnog standarda i uništavanja sistema vrednosti. Naravno, za vreme Brežnjeva bilo je i negativnih momenata, koji su isplivali na videlo kasnije i čije su posledice ljudi kasnije osetili. Radi se o stagnaciji sovjetske ekonomije. Međutim, ljudima je svojstveno da idealizuju prošlost i zbog toga je epoha Brežnjeva i dalje popularna i tek neznatno zaostaje za periodom Vladimira Putina“, dodaje Zudin.
Stručnjak navodi da Putinovu epohu karakterišu jačanje temelja društvenog i političkog poretka, stabilnost i napredak.
„Iako liberali često upoređuju stabilnost u vreme Brežnjeva i Putina to poređenje ne pije vodu jer su to dve različite vrste stabilnosti, različite vrste državnog uređenja, a da ne pričamo o životnom standardu. Za razliku od Putinovog doba, u vreme Brežnjeva nikakav napredak nije bio zabeležen. Većina građana koji su živeli sedamdesetih godina i tada su osećali negativne uticaje tog zastoja, ali sada ne govore o tome iz nostalgičnih razloga“, zaključio je Zudin.
