„Na samitu NATO-a u julu prošle godine u Varšavi je prvi put od 1989. godine Rusija prepoznata kao glavni bezbednosna pretnja za Alijansu, a njeno obuzdavanje zvanično je proglašeno novom misijom NATO-a. U tom cilju sprovodi se dalje proširenje tog vojnog pakta. Ono se sprovodilo i ranije, ali sada su pronađeni, kako smatraju, ozbiljniji argumenti“, rekao je Putin.
Rusiju stalno provociraju i pokušavaju da uvuku u sukob, ne prestaju pokušaji mešanja u unutrašnje stvari zemlje, izjavio je ruski predsednik govoreći o proširenju NATO-a.
„Nas sve vreme, stalno provociraju i nastoje da uvuku u sukob. Ne prestaju pokušaji mešanja u naše unutrašnje poslove sa ciljem destabilizacije društveno-političke situacije u Rusiji“, istakao je Putin.
Međunarodne terorističke armije dobijaju podršku nekih zemalja
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da defakto „međunarodne terorističke armije“ dobijaju podršku od pojedinih država.
„Krvoproliće se nastavlja u velikom broju zemalja na Bliskom istoku, u Africi i Aziji. Međunarodne terorističke grupe aktivno učestvuju u sukobima. One su defakto terorističke armije koji dobijaju tajnu, pa čak i direktnu podršku pojedinih država“, rekao je Putin.
Pojačani izazovi i pretnje u svetu, pojačan vojno-politički rivalitet
Govoreći na kolegijumu FSB, Putin je rekao da situacija u svetu nije postala stabilnija, da su izazovi i pretnje pojačani i povećan je vojno-politički rivalitet.
„U proteklih godinu dana situacija u svetu nije se stabilizovala, nije se poboljšala. Naprotiv, mnogi postojeći izazovi i pretnje samo su se pogoršali, povećao se vojno-politički i ekonomski rivalitet između globalnih i regionalnih centara uticaja i pojedinih država“, istakao je on.
Ruske službe bezbednosti treba da ojačaju saradnju sa UN, ODKB i ŠOS
Potrebno je da ruske službe bezbednosti da ojačaju saradnju sa Ujedinjenim nacijama, Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Šangajskom organizacijom za saradnju (ŠOS), rekao je ruski predsednik.
„Potrebno je da se saradnja u oblasti borbe protiv terorizma podigne na novi nivo sa stranim partnerima uprkos svim poteškoćama koje se pojavljuju u različitim oblastima međunarodnog života. Pre svega, potrebno je da pojačamo svoj rad sa našim partnerima u organizacijama kao što su UN, ODKB i ŠOS“, rekao je Putin.
Uspostavljanje dijaloga u zajedničkim interesima obaveštajnih službi Rusije i SAD
Rusija nije kriva što je dijalog sa SAD i zemljama NATO-a prekinut i ne razvija se, a uspostavljanje dijaloga je od obostranog interesa, smatra predsednik Rusije.
„U zajedničkom interesu je obnavljanje dijaloga sa obaveštajnim službama SAD i drugim zemljama-članicama NATO-a. Nije naša krivica što je on prekinut i što se ne razvija. Očigledno je da u oblasti borbe protiv terorizma treba da sarađuju sve odgovorne organizacije i međunarodna udruženja, jer čak i najjednostavnija razmena informacija o kanalima i izvorima finansiranja terorista, o ljudima koji su uključeni ili osumnjičeni za umešanost u terorizam, ozbiljno povećava efikasnost naših zajedničkih napora“, naglasio je Putin.
Pogoršanje situacije u Donbasu — pokušaj sloma Minskog sporazuma
Cilj pogoršanja situacije u Donbasu od strane Kijeva je pokušaj da se izazove krah Minskog sporazuma; vlasti u Kijevu računaju na vojno rešenje problema jer očigledno nisu spremne za mirno rešavanje sukoba u Ukrajini, izjavio je ruski predsednik.
„U poslednje vreme vidimo i ozbiljno pogoršanje situacije na jugoistoku Ukrajine. Cilj tih pokušaja, cilj tog pogoršanja je očigledan — da se izazove krah Minskog sporazuma. Današnje vlasti u Ukrajini očigledno nisu spremne za mirno rešenje ovog složenog problema i oslanjaju se na vojno rešenje“, naglasio je Putin.
Moskva je zabrinuta zbog pokušaja Kijeva da organizuje diverzantsko-terorističke akcije u Rusiji, izjavio je ruski predsednik.
„Štaviše, otvoreno govore i o organizovanju diverzionih i terorističkih akcija, između ostalog i u Rusiji. Nas to zabrinjava“, rekao je Putin. „To zahteva posebnu pažnju i koncentraciju snaga bezbednosnih struktura u Rusiji, pre svega Federalne službe bezbednosti. I pre svega u borbi protiv terorizma“, zaključio je on.
Ne smanjuje se aktivnost stranih obaveštajnih službi u Rusiji
Aktivnost stranih obaveštajnih službi u Rusiji se ne smanjuje, FSB je tokom 2016. sprečila aktivnosti 53 saradnika i 386 agenata, izjavio je ruski predsednik.
„Prema operativnim podacima vidi se da se aktivnost stranih obaveštajnih službi u Rusiji ne smanjuje. Prošle godine sprečena je aktivnost 53 saradnika i 386 agenata stranih obaveštajnih službi“, rekao je Putin.
„Važno je da se neutrališu pokušaji stranih obaveštajnih službi i dobije pristup tajnim informacijama, pre svega u oblasti vojno-tehničkog potencijala naše zemlje“, dodao je on.