Američki mediji, čija je antiruska histerija doprinela Flinovoj ostavci, otišli su korak dalje u upornim pokušajima da nađe vezu novog stanara Bele kuće i Rusije, pa su saopštili da su članovi Trampovog tima više puta kontaktirali sa predstavnicima ruskih obaveštajnih službi tokom predizborne trke. Prema navodima „Njujork tajmsa“, upravo u periodima kada je Rusija optužena za hakerske napade s ciljem da se utiče na kampanju, najbliži Trampovi pomoćnici komunicirali su sa neimenovanim predstavnicima ruskih specijalnih službi. Takvo štivo izaziva samo čuđenje u Moskvi, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov savetuje da se „ne čitaju novine jer je teško razlikovati prave vesti od podmetačina i novinarskih patki“. Sam Tramp je te informacije prokomentarisao kao „gluposti o kontaktima sa Rusijom“ i „pokušaj da se sakrije mnoštvo grešaka napravljenih u gubitničkoj kampanji Hilari Klinton“.
Da mreža stare administracije ne miruje, gurajući novu da nastavi istu politiku prema Rusiji, svedoči i izjava portparola Bele kuće Šona Spajsera koji je ponovio mantru da „Krim mora biti vraćen Ukrajini“. Ne vraćamo svoje teritorije, uzvratili su iz Moskve.
A republikanski senator Džon Mekejn, osvedočeni jastreb, pronašao je ruske „tajne rakete“. Rusiju, naime, optužuje za kršenje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa iz 1987. godine i formiranje raketnih brigada baziranih na kopnu, koje navodno izlaze iz parametara navedenih u dokumentu. U Moskvi optužbe odbacuju, ali sa druge strane prave svoj spisak pritužbi Sjedinjenim Državama u sferi strateškog naoružanja.
Profesor sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Ilija Kajtez za Sputnjik objašnjava da su sve te nove prozivke na račun Rusije dokazi da Tramp nailazi na žestok otpor prilikom realizacije svojih ideja i pokušaja revidiranja odnosa sa Rusijom.
On smatra da poslednja dešavanja u velikoj meri govore kako će Tramp imati realne probleme prilikom realizacije svoje ideje, iako se još do kraja ne zna koliko je ta ideja iskrena, a koliko je u pitanju strateška igra u tom velikom trouglu između SAD, Rusije i Kine.
„Tramp će imati realan otpor struktura koje su do sada bile vladajuće i koje i dalje zauzimaju vodeće pozicije, a pritom su izrazito antiruske“, istakao je.
Govoreći o samim raketama, Kajtez tvrdi da je Moskva zbog približavanja američkih snaga ruskim granicama primorana da računa na ono što je najjače u njenom arsenalu, a to su upravo nuklearne i kosmičke snage.
„U pitanju je dvostruki standard Amerike, odnosno imperijalno gledanje na poziciju Rusije. Ako bacimo pogled na dešavanja u Crnom moru, Rusija po prirodi stvari ne može više da se povlači, a i nema gde da se povlači“, dodaje Kajtez.
Sa druge strane, bivši poslanik Državne dume Rusije Anvar Mahmutov tvrdi da Mekejn nije stručnjak za ovu oblast i da na njegove optužbe treba gledati sa određenom skepsom. On je podsetio i da je sam Donald Tramp u nekoliko navrata opomenuo Mekejna da je zbog njegovih nesmotrenih izjava spoljna politika SAD već imala određene probleme i trpela kritike.
Sa druge strane, dodaje Mahmutov, Amerikanci su ti koji prvi krše međunarodne sporazume, a svedoci smo i da Vašington večito nekoga bombarduje, i to osiromašenim uranijumom.
„Postoji čitav niz konvencija koje preporučuju ograničavanje ili potpuni prestanak upotrebe takvih bombi. Brojne studije su pokazale da su Amerikanci svesno gađali civile u Jugoslaviji bombama sa osiromašenim uranijumom, a sad vidimo da to isto čine i u Siriji. To jest, pre početka bilo kakvih daljih pregovora mi moramo da budemo svesni činjenice da sami Amerikanci krše međunarodne konvencije“, dodao je.
Mahmutov takođe smatra i da će članovi nove administracije, kada se u potpunosti upoznaju sa detaljima Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, koji reguliše nuklearno naoružanje dve super države, i shvate koliko je cela ta tematika složena, prestati na taj način da utiču i na svoju javnost, ali i na odnose sa Rusijom.
