Kako se Evropa našla usred ekonomske krize, čije posledice sada mora da plaća Italija? Sve je počelo ’60-tih i ’70-tih godina, kada je u zemlji zabeležen ekonomski pad, koji se odmah odrazio i na demografsku situaciju.
Kako, sa druge stane, zemlja može da napreduje ako ima sve manje stanovništva? Dodatni udar Italija je proživela krajem ’90-tih godina i kasnije kada se pojavio evro koji je za sobom povukao proces deindustrijalizacije. Konačno, Italiju je dotukla kriza 2008. godina, kada su SAD nacionalizovale dugove privatnih lica, duplirajući tako državna dugovanja.
O suverenitetu i političkim perspektivama Italije, na čijoj se teritoriji, ne zaboravimo, nalazi 90 atomskih bombi NATO-a, Sputnjik je razgovarao sa ekonomistom Albertom Banjaijem.
On tvrdi da suverenitet evropskih država brišu transnacionalne kompanije koje ga preuzimaju na sebe. Italijanski ekonomista navodi i ulogu medija, koji kod stanovništva potvrđuju tu tezu, samim tim, kako kaže, o suverenitetu Italije ne može biti ni reči.
„Odnosi između velikog gazde – SAD, i njegovog lokalnog predstavnika – Nemačke, menjaju se, a Italija bi trebalo da iskoristi situaciju kako bi dogovorila najbolje moguće uslove za našu zemlju. Imajući u vidu da Italija nije nezavisna, mogla bi ili da se kreće ka EU, koja je već postala nešto poput ’Četvrtog rajha‘, što se ne sviđa Americi, ili može da povrati makar mali deo autonomije, dogovarajući se o tome sa Rusijom i SAD. Približavanje odnosa SAD i Rusije uopšte ne mora biti negativna pojava. Sve je bolje od rata i bacanja atomskih bombi na neprijatelja“, rekao je on.
Novinar Marčelo Venecijani, sa druge strane, kaže da granice na teritoriji Evrope danas nestaju.
Misao novinara nosi sa sobom kontradiktornost – pitanja ekonomskog i političkog suvereniteta postaju veoma bitna i izazivaju mnoge diskusije.
Venecijani ističe činjenicu da su granice važne, kao i to da je sada neophodna takva vladajuća elita koja bi mogla ne samo da pobeđuje na izborima, već i da realno upravlja.
