Nije isključeno da Dan državnosti Srbije, koji se svečano obeležava u sredu, politički zaseni odluka vrha vladajuće Srpske napredne stranke koga će da kandiduju na predsedničkim izborima — Aleksandra Vučića ili Tomislava Nikolića.
Za kandidaturu premijera Srbije za fotelju na Andrićevom vencu zalažu se javno naijstaknutiji funkcioneri naprednjaka: Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Miloš Vučević, kao i većina članova stranačkog predsedništva.
I najvažniji koalicioni partner Ivica Dačić apeluje na Vučića da uđe u predsedničku trku i napominje da bi se, u protivnom, on kao lider socijalista sam kandidovao.
Glavni argument svih koji „guraju“ predsednika SNS-a i premijera na izbore je da, kako tvrde, jedino on može da pobedi u prvom krugu, čime bi se izbegla bilo kakva neizvesnost u predstojećoj političkoj bici. Pritom, Vučić još nijednom nije javno pokazao želju da napusti Nemanjinu 11 i najoperativniju funkciju u zemlji i da se kandiduje za mesto predsednika.
Sa druge strane, aktuelni šef države Tomislav Nikolić javno je iskazao nedvosmislenu želju da provede još jedan petogodišnji mandat u zgradi predsedništva. S tim što je slao različite signale o tome da li će se kandidovati sam, bez obzira na stav SNS-a, ili će krenuti u ovaj politički boj isključivo uz podršku naprednjaka.
On je najpre najavio da će svoj ulazak u trku objaviti uoči Božića, da bi se nakon razgovora sa premijerom Vučićem ova važna politička odluka pomerila za Sretenje.
U međuvremenu, brojna istraživanja javnog mnjenja objavljivala su da šanse za pobedu u prvom krugu ima samo Vučić, a njegovi najbliži saborci svakodnevno su poručivali da on treba da se kandiduje. Prošle nedelje (kao i krajem decembra), agencija Medija galup „odgovorila“ je svojim istraživanjem po kom bi i Nikolić mogao ubedljivo da pobedi sve rivale, čak i nezavisno od podrške SNS-a.
I sada se čeka odluka.
Njoj će, kako neki nezvanični izvori iz vrha vlasti potvrđuju, prethoditi presudni razgovor Vučića i Nikolića u četiri oka, posle kog će Srbija saznati — ko je predsednički kandidat najjače političke stranke u zemlji.
Moguća su tri scenarija:
Prvi — da i Nikolić pristane da Vučić bude predsednički kandidat.
U tom slučaju, prema svim sondažama, aktuelni premijer bi pobedio na izborima i postao bi predsednik države. Upraznilo bi se tada mesto predsednika Vlade Srbije, a za tu važnu poziciju, prema sadašnjim nezvaničnim signalima, mogao bi da konkuriše čak i lider socijalista Ivica Dačić.
Ostaje nepoznanica koja bi politička rola u takvoj raspodeli pripala Nikoliću, ali se po kuloarima spekuliše da bi mogao da se vrati na mesto lidera SNS.
Drugi — da Tomislav Nikolić od Vučića, ipak, dobije podršku za drugu predsedničku kandidaturu. Ta odluka ne bi izazvala velike kadrovske rokade u zemlji, a predsedničku trku bi učinilo zanimljivijom i to što bi vladajući blok imao više kandidata. U tom slučaju, naime, u bitku do Andrićevog venca mogao bi, pored Dačića, da uđe i lider SDPS-a Rasim Ljajić.
Treći — da Nikolić i Vučić ne uspeju da se dogovore i da obojica istaknu kandidaturu na predsedničkim izborima. To je najmanje realan scenario, i spada pre svega u domen teorije. Jer to bi najpre moglo da nanese štetu neprikosnovenoj SNS i da joj u određenoj meri okruni podršku neposredno pred važne državne izbore. Ona bi predstavljala i svojevrsni — „rastanak na Sretenje“.
Svakako, pored ove tri opcije još nije potpuno isključena varijanta održavanja i vanrednih parlamentarnih izbora uz predsedničke. Ipak, o njima se sve manje govori u vrhu vlasti i veće su šanse da izostanu.
Nepoznanica u ovoj jednačini još je puno. Izvesno je da su pred Srbijom dani koji bi mogli presudno da utiču na prepakivanje političke scene i na novi raspored u institucijama u narednim godinama.
Možda je i simbolički korisno da se ovakve odluke donesu na Sretenje, baš kad je prvim ustavom utemeljena moderna Srbija.
