Danas se u postupku vantelesne oplodnje stvara više embriona, jedan ili dva se vraćaju u matericu majke, a ostali se zamrzavaju i koriste za nove pokušaje vantelesne ukoliko prvi ne bude uspešan.
Članica radne grupe za izradu nacrta Zakona Lela Šurlan kaže da je poklanjanje embriona prepoznato kao nešto što bi moglo da bude korisno za celo društvo, i da to nikako ne podrazumeva da parovi ulaze u postupak da se proizvode embrioni za poklanjanje.
„Samo oni parovi koji završe postupak vantelesne oplodnje i posle nekoliko godina preostale embrione, koji su bili zamrznuti i za koje smatraju da im više ne trebaju, mogu da poklone u banku darovanih embriona ili embriona-siročadi“, kaže Šurlanova za Tanjug.
Ona pojašnjava da tu mogućnost imaju parovi kojima je žao da se odbace neiskorišćeni embrioni, jer posle pet godina embrioni se uništavaju ako se ne vrate u telo žene.
Na taj način stvara se mogućnost formiranja posebne vrsta banke darovanih embriona ili embriona-siročadi, a Šurlanova pojašnjava da je postupak darivanja veoma oprezno i detaljno uređen, te da ti parovi koji poklanjaju embrione moraju na dodatna ispitivanja.
Za to je predviđen strog biomedicinski i etičko-pravni okvir kojim se dati par koji želi da daruje embrione iz vlastitog postupka vantelesne oplodnje prevodi u posebnu kategoriju — davaoca embriona.
„Ovde nije cilj da se embrioni proizvode da bi se poklanjali već da se odbačeni embrioni-siročići poklone parovima koji imaju veliki problem i embrion ne mogu da dobiju svojim ćelijama. Takvim parovima pruža se nova mogućnost, kao da su usvojili dete. Ovo je malo dete, mali zametak star svega nekoliko dana“, pojašnjava Šurlanova.
U nacrtu novog zakona, surogat majčinstvo — pozajmljivanje tuđe materice, nije dozvoljeno.
Pred članovima radne grupe za izradu Zakona o BMPO našao se težak zadatak, sa jedne strane parovi koji imaju vlastite polne ćelije, ali žena zbog fizičkog nedostatka i nerazvijene materice ne može da iznese trudnoću, te je jedino rešenje surogat majka i sa druge strane kriminalizacija jedne dobre namere koja u svim zemljama koje su ga odobrile prati surogat majčinstvo.
„Bez obzira što ima nekoliko parova na nivou države kojima bi uvođenje surogat majčinstva pomoglo, sa druge strane je prevagnulo to da postoji veoma visoka mogućnost zloupotrebe ovoga sistema“, kaže Šurlanova.
U osiromašenim zemljama, kao što je Srbija, postoji mogućnost da se zloupotrebi sistem jer je surogat majčinstvo ugovorno-pravni odnos, a primeri iz okolnih zemalja su pokazali da postoji čitavo tržište, postoje preduzeća, pojedinci koji organizuju žene koje će da rode dete.
„Teško bi bilo sprečiti zloupotrebu. Bilo je mnogo rasprave oko toga, ali je prevagnulo mišljenje da je možda bolje da se suzdržimo do neke sledeće prilike“, pojašnjava sagovornica Tanjuga.
Zemlje koje su dozvolile surogat majčinstvo suočavaju se sa mnogim problemima, a jedan od njih je i veliki broj odbačene dece koja se rode sa nekom anomalijom, jer ga ne želi ni par čije je dete ni surogat majka.
Šurlan pojašnjava da je bilo neophodno da zemlje koje se pridružuju EU odredbe ovog zakona usklade sa evropskim uredbama i preporukama za rad sa ljudskim ćelijama i tkivima, što je zahtevalo dodatne izmene postojećeg zakona.
Naša sagovornica kaže da predlog novog zakona detaljno uređuje celu oblast Biomedicinski potpomognute oplodnje i sve delatnosti u okviru nje — postupke dobijanja, obrade, ispitivanja reproduktivnih ćelija, njihovo čuvanje, mere nadzora nad radom centara za vantelesnu oplodnju.
Novi zakon usklađen je sa strogim direktivama EU, a u Srbiji trenutno postoji 18 centara za vantelesnu oplodnju.
