I to obično traje oko jedne godine. Astronom Dašeng Lin sa Univerziteta u Nju Hempširu, međutim, već 12 godina prati kako jedna crna rupa pokušava da proguta zvezdu otprilike dva puta masivniju od našeg Sunca i nikako joj ne uspeva. Praktično je „žvaće“ više od jedne decenije.
Jedinstveni slučaj „događaja plimnog poremećaja“ Lin i njegovi saradnici obradili su u članku u časopisu „Nejčr astronomi“. Još 2005. godine Lin je uočio da crna rupa, koja je od Zemlje udaljena čak 1,8 milijardi godina, počinje da usisava materijal sa obližnje zvezde. Crna rupa, inače, nosi jezivo nemaštovito ime, XJ1500+0154, i pretpostavlja se, zapravo se uzima kao više-manje čvrsta činjenica, da je reč o supermasivnoj crnoj rupi, jer se nalazi u središtu svoje galaksije.
Obližnja zvezda, putujući oko središta galaksije, u jednom trenutku više nije mogla da se odupire gravitacionoj sili crne rupe i ova je počela da usisava prvo gas sa površine, a potom i sav ostali materijal zvezde, polako je razarajući. Materijal koji crne rupe usisavaju, kreće se tako da se spiralnom putanjom obrušava prema središtu gravitacione sile nekoliko milijardi puta veće od Zemljine.
Materijal sve više ubrzava i pritom se zagreva za dodatne milione stepena Celzijusovih, zbog čega naprosto pršti rendgenskim zračenjem. Upravo to zračenje je srećna okolnost za astronome na Zemlji, jer zahvaljujući tome mogu da uoče šta se dogodilo u nekom delu svemira u prošlosti, u konkretnom slučaju pre 1,8 milijardi godina. I dok crna rupa „vari“ svoj zvezdani obrok, deo materijala uspeva da se spase jer biva odbačen na drugu stranu.
„Ranije smo svedočili nekim spektakularnim zvezdanim umiranjima. Od devedesetih smo detektovali desetine poremećaja, ali nijedan nije trajao ni približno ovako dugo“, napisao je Lin u svom obraćanju javnosti.
On smatra da će ovo proždiranje zvezde potrajati još nekoliko godina. Događaj je naučnicima neopisivo zanimljiv i zato što praktično u realnom vremenu, ako se zanemari koliko je svetlosti trebalo da doputuje do Zemlje, sad mogu da prate kako jedna crna rupa rapidno raste.
Oni za to koriste čak tri orbitalna radio-teleskopa, od kojih je najčuveniji NASA „Čandra iks rej opservator“, nazvan po legendarnom indijskom astrofizičaru Subramanijanu Čandrasekaru, koji je 1983. godine nagrađen Nobelom za svoj rad na objašnjavanju evolucije zvezda, pa tako i za briljantna otkrića o crnim rupama.
