On je rekao da su ovu odluku donele Austrija, Češka, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Albanija, Makedonija, Bugarska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Grčka, kao i samoproglašena republika Kosovo.
„Predstavnici ovih zemalja obećali su da će preduzeti dodatne mere kontrole na ovoj ruti“, rekao je sagovornik agencije.
On je dodao da je dogovor postignut u sredu u Beču na sastanku ministara unutrašnjih poslova država na čelu sa Austrijom. Na sastanku je odlučeno da se do aprila razvije zajednički plan borbe protiv ilegalne migracije na „zapadnobalkanskoj“ ruti, istakao je diplomata.
EU je u martu 2015. godine objavila o zatvaranju ove migracione rute, međutim, statistički podaci pokazuju na porast zahteva za azil u EU lica koja su išla ovom rutom.
„Zapadnobalkanska“ ruta podrazumeva dva glavna talasa migracije: primarni — iz zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija); i sekundarni — migranti koji su prešli u EU preko kopnene ili morske bugarsko-turske i grčko-turske granice, a preko Zapadnog Balkana dolaze u Mađarsku.
Ovim putem išli su državljani Pakistana, Avganistana i Alžira, zemalja u podsaharskoj Africi. Tokom 2015. ovim rutama je u EU stiglo više od 764 hiljada izbeglica.
