Zapadni analitički centri smatraju da će u svetu narednih decenija ekonomsku prevagu preuzeti zemlje u razvoju, a da će Rusija postati vodeća ekonomija Evrope i šesta najveća ekonomija sveta. Dobri makro pokazatelji i postepeni priliv stranih investicija biće glavni pokretač rasta, uprkos antiruskim sankcijama, kažu stručnjaci.
Ruski analitičari smatraju da će Rusiji takav značajan uspeh u globalnoj ekonomskoj trci omogućiti, pre svega, razvoj proizvodnje, ali i veći priliv investicija. Prema računici ruskih ekonomista, samo u poslednjoj nedelji januara strani investitori su uložili u različite sektore ruske ekonomije oko 287 miliona dolara.
Prema procenama „Fajnenšel tajmsa“, priliv stranih investicija u fondove ruskih obligacija u poslednjoj nedelji januara iznosio je rekordnih 140 miliona dolara, a od izbora Donalda Trampa za američkog predsednika Rusija je privukla oko 700 miliona dolara investicija, što je rekord od momenta uvođenja sankcija, 2014. godine. Zapadni analitičari ocenjuju da uprkos sankcijama Rusija ostaje jedna od najprivlačnijih ekonomija sa investicione tačke gledišta, jer ima prilično povoljno tržište rada, čak i u poređenju sa Kinom.
Stručnjaci ocenjuju da na rast ruske privrede utiču i pozitivna makroekonomska statistika, umeren rizik od inflacije i stabilnost ruske rublje u poređenju sa nacionalnim valutama drugih ekonomija zemalja u razvoju.
„Među faktorima privlačnosti svakako se kao praktično idealna može nazvati situacija u makroekonomiji — prvi put u istoriji savremene Rusije inflacija će u naredne tri godine najverovatnije biti manja od četiri odsto. Kao drugo, devizne rezerve su u januaru ove godine, na primer, rasle brže nego tokom cele prošle godine. Treći važan momenat je nizak nivo zaduženosti, a to se tiče i banaka i građana i biznisa. Teret duga je mali, a to pruža stabilnost. Mi imamo potencijal da razvijamo našu privredu dugovanjima, ali mi to ne radimo, kao što to čine druge zemlje. I naravno, interesovanje investitora je povezano sa jedinstvenošću naše zemlje — njenom veličinom. To nisu samo prazne priče i to ne podrazumeva samo rezerve nafte, gasa i metala. Veličina zemlje je još i ekologija, popularna i važna investicija u savremenom svetu. U Rusiji postoje ogromne rezerve pijaće vode i mnogo ekoloških proizvoda, što su, na primer, već prepoznali u Kini, gde se svaki proizvod koji je stigao iz Rusije smatra visokokvalitetnim i ekološkim“, kaže za Sputnjik Vladislav Ginjko sa Ruske akademije narodne privrede i državne uprave.
Taj ekonomista ističe da je, osim u sferi energetike i ekologije, Rusija veoma privlačna za strane investitore i zahvaljujući visokim tehnologijama koje se u toj zemlji razvijaju i primenjuju u različitim sektorima, kao što su telekomunikacije, poljoprivreda i farmacija.
„Mi na primeru namenske industrije vidimo da se prilično efikasno ispunjava ukaz Kremlja o tome da do 2020. godine najmanje polovina proizvoda, koju proizvode preduzeća iz namenske industrije, moraju da imaju dvostruku namenu, pa tako visoke tehnologije, koje se rađaju u namenskoj industriji, počinju da se koriste i u vojnom i u civilnom sektoru. Naprimer, naši proizvodi dobro idu u Latinskoj Americi i zemljama Azije. To su, recimo, telekomunikacione tehnologije, a isto važi i za poljoprivredu, jer se visoke tehnologije koriste za čuvanje semena. Sve te oblasti su interesantne investitorima. Takođe, raste i sektor proizvodnje lekova. Rusija se razvija u različitim pravcima, ne fokusira se samo na jedan. Rezultati toga su više nego očigledni. Recimo, poljoprivreda nam je od izvoza donela više prihoda prošle godine nego oružje. Kod nas ima i te kako u šta da se investira, a ne samo u energetiku, naftu i gas“, kaže Ginjko.
On naglašava da ruska privreda privlači strane investitore i načinom poslovanja ruskih kompanija, a takođe i brojnim olakšicama koje im država daje. Ruske kompanije se prema svojim obavezama odnose sa velikom odgovornošću, između ostalog i zbog sankcija, a takođe i zbog često neobjektivnih i politički motivisanih rejting lista koje prave svetske agencije, koje uglavnom iskrivljuju sliku o ruskom tržištu i načinu poslovanja ruskih biznismena.
„Ruske kompanije su naučile da strogo ispunjavaju svoje obaveze iz ugovora, a strane kompanije su to prepoznale. Mi poštujemo svakog investitora, i ako on želi da dođe u Rusiju i uloži svoj novac, mi smo spremni da mu obezbedimo dobre uslove, poreske i sve druge olakšice. Zbog toga se čak prave i specijalne ekonomske zone. Pri tome bih istakao da je u Rusiji napravljena koncepcija prema kojoj odgovornost za rad sa investitorima neposredno nose regioni, u koje ti investitori planiraju da ulažu i to je jedan od glavnih pokazatelja efikasnosti rada šefa regiona i njegovog tima“, navodi ekonomista.
Ginjko dodaje da antiruske sankcije nikada nisu uticale na interesovanje stranih investitora za Rusiju, makar ne u meri kako se to na Zapadu očekivalo.
„Biznismeni hoće da zarađuju novac, a ne da služe interesima političara. Zbog toga oni prećutno ne priznaju sankcije i ne misle da bi trebalo da se odriču profita zarad nekakvih političkih ideja, koje zastarevaju zajedno sa odlaskom aktuelne političke garniture u EU i SAD i koje političari često koriste kao element svoje predizborne kampanje. Tako da biznismeni ne samo da nisu odobrili sankcije, već su naučili i da posluju zaobilazeći ih“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Podsećanja radi, analitičari konsultantske agencije „Prajs voter haus Kupers“ su u svom izveštaju „Svet u 2050. godini“ naveli da će Rusija do 2050. godine postati vodeća ekonomija u Evropi, a šesta u svetu. Prema prognozama britanskih stručnjaka, do 2035. godine ruski BDP će porasti sa sadašnjih 3,75 biliona dolara na 4,74 biliona, a u 2050. godini nominalna veličina BDP-a će se povećati na 7,13 biliona dolara, što bi bio rekord svih ekonomija evrozone.
Rusija će, između ostalog, svoju superiornu poziciju u Evropi dugovati padu Nemačke sa petog na deveto mesto, dok će Japan izgubiti četiri pozicije i sa četvrtog mesta sići na osmo.
Britanski analitičari navode i da će se svetska ekonomija uvećati dva puta u odnosu na trenutne pokazatelje, ali i da će dominacija „velike sedmorke“ preći u ruke vodećih sedam zemalja u razvoju. BDP članica Evropske unije do 2050. godine neće prelaziti 10 odsto na globalnom nivou. Najveći ekonomski rast 2050. analitičari očekuju od Vijetnama, Filipina i Nigerije. Svetski lider i dalje će biti Kina, čiji je nominalni BDP prošle godine premašio 21 bilion dolara.
Na drugom mestu biće Indija (stopa rasta BDP u 2050. biće 8 odsto), koja će na treću poziciju potisnuti SAD. U pet najjačih ekonomija ući će Indonezija i Brazil. Prilikom pravljenja prognoze, britanska agencija je uzimala u obzir demografske statističke podatke, državne rashode na infrastrukturu i nivo obrazovanja stanovništva.
Takođe, analitičari su ocenjivali dinamiku tehnološkog napretka svake zemlje.
