Predsednik Udruženja Marijan Gubina je tom prilikom rekao da se postavljanjem spomen-biste želela odati počast Stepincu, „njegovoj žrtvi i mučeništvu kroz koju je pokazao pravi smisao vere, te podsetiti Osječane koliko je važno biti spreman podneti žrtvu“.
Za gradonačelnika Osijeka Ivana Vrkića Stepinac je, kako je rekao novinarima, „jedan od najvećih hrvatskih sinova“, a spomen-bista je „znak zahvalnosti za sve što je učinio za opstanak hrvatskog naroda“.
Novinari i arhitekta Tomislav Prgomet, međutim, imali su prigovor na to što je spomen bista postavljena, kako smatraju, na neprimerenom mestu, u neposrednoj blizini parkirališta.
Prgomet je primetio da je primereno mesto za postavljanje spomenika bilo kojem svešteniku ispred crkve ili župnog dvora, a da je ovo mesto „neprimereno i potcenjivački prema kardinalu Stepincu“, prenela je Hina.
Inače, spomenik Stepincu je postavljen u godini u kojoj mešovita rimokatoličko-pravoslavna komisija razmatra život i delo kardinala Stepinca pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata.
Treći sastanak te komisije biće održan 13. i 14. februara u Novom Sadu, a na njemu će, kako se očekuje, SPC predstaviti dokaze da je katolički nadbiskup Stepinac aktivno učestvovao u stvaranju Nezavisne Države Hrvatske (NDH) i njenoj genocidnoj politici.
Komisija je formirana na inicijativu pape Franje kako bi ukrstila istorijske argumente i rasvetlila ulogu i odgovornost Stepinca za zločine NDH tokom Drugog svetskog rata.
Zaključci rada Mešovite komisije, koja će se sastati još u Podgorici i Slavonskoj Požegi, očekuju se krajem godine.
Od tih zaključaka zavisi da li će Rimokatolička crkva proglasiti Stepinca za sveca.
