Bošnjački član Predsedništva BiH i lider SDA najavio je da će Bosna i Hercegovina Međunarodnom sudu pravde u Hagu predati zahtev za reviziju tužbe protiv Srbije za agresiju i genocid, ako u narednih desetak dana bude procenjeno da postoje dodatne činjenice koje bi mogle da budu osnov za obnavljanje tužbe.
Iako je zasad zvanični stav Vlade Srbije o ovom pitanju izostao, pojedini ministri poput Stefanovića i Ljajića poručili su da ovakav potez ne ide u pravcu pomirenja i stvaranja dobrih regionalnih odnosa.
Aleksandar Vranješ sa Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke za Sputnjik kaže da ni prva tužba protiv Srbije nije bila pravno utemeljena, a kamoli revizija tužbe. On podseća da je prva tužba došla u jeku rata 1993. godine i da nikako nije mogla da odražava stav BiH, koja podrazumeva dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
„Ovo se isključivo može shvatiti kao politička provokacija Bakira Izetbegovića, a Republika Srpska će se svim pravnim sredstvima boriti protiv ove tužbe i braniće Srbiju, pa makar svi zajedno završili pod sankcijama. Ubeđen sam da će se pre raspasti BiH nego što će Srbija biti osuđena u tom kvaziprocesu, ako do njega uopšte i dođe. Građani mogu biti spokojni jer ova Bakirova zamisao neće proći dokle god je Republike Srpske. Reč je o Bakirovom političkom igrokazu kojim dodatno destabilizuje odnose, a jedino što može da izvuče je koji potez svog glasačkog tela koje je jako uzdrmano jer mu je stranka u ozbiljnim problemima“, poručuje Vranješ.
Da predstavnici RS u entitetskim i državnim institucijama neće dozvoliti da se dâ legitimitet ovakvom politikanstvu i stvaranju zle krvi i razdora u regionu Zapadnog Balkana smatra i politikolog iz Banjaluke Vlade Simović.
„Reč je o inicijativi koja je proizvod političke panike u kojoj se nalazi politička elita među Bošnjacima, koji na taj način pokušavaju da destabilizuju ne samo BiH već i čitav region, očekujući verovatno da će na taj način opet isprovocirati neku vrstu intervencije i snažniji uticaj inostranih aktera u prostoru Zapadnog Balkana“, kaže Simović za Sputnjik.
Na pitanje da li je ovo zaista samo ideja lidera SDA ili iza revizije tužbe protiv Srbije stoje i neki strani faktori, Simović kaže da nema sumnje da Izetbegović ima krug ljudi iz inostranstva sa kojima održava bliske veze i u čijem interesu radi.
„On je, na neki način, politički hazarder koji u mnogim slučajevima ne igra na sigurno, ali to njegovo političko kockanje vrlo često može da ima ozbiljne posledice ne samo po narod koji on vodi i predstavlja već i po druge narode. Problem je što ovakve inicijative unutrašnji prostor BiH vode korak unazad. Umesto da bude maksimalno usmerena ka izgradnji međunacionalnog poverenja, ovakve inicijative dovode do dodatnih sukoba Srba i Bošnjaka u BiH. Takva politika je više usmerena ka razbijanju BiH nego ka njenoj integraciji“, napominje Simović.
Prema rečima Aleksandra Vranješa, u BiH postoji već ustaljen politički šablon kada je reč o odnosima RS i Federacije.
„Bakir Izetbegović učini politički potez usmeren protiv RS i srpskog naroda i za taj potez ima podršku kako institucija BiH tako i međunarodne zajednice. Onda Republika Srpska, pozivajući se na Dejtonski mirovni sporazum, odreaguje i kaže da Izetbegovićev potez nanosi štetu odnosima i dodatno narušava i onako nestabilnu BiH. Zatim se međunarodna zajednica oglasi nekim šturim saopštenjem u kojem zagovara mir i poštovanje Dejtona, a Bakir tada nastavlja dalje, ohrabren podrškom nekoliko ambasada i jalovom politikom koalicionih partnera iz SDS-a koji nemaju hrabrosti da mu ozbiljnije zaprete. Tada Republika Srpska kreće ozbiljnije da odgovara, a poslednji takav odgovor je bio referendum, upravo kao reakcija na Bakirove napade“, objašnjava Vranješ.
On dodaje da se, u trenutku kada RS odgovori, uključuje međunarodna zajednica i njihovi predstavnici u BiH sa tobož alarmantnim upozorenjem da Dodik ruši BiH, krši Dejton…
„Tada se javljaju mediji bliski krugovima međunarodne zajednice koji povedu čitavu hajku, i to isključivo na Dodika i RS, pa odjednom osvane naslovna strana jednog beogradskog lista — ’Dodik priziva rat‘. Na kraju, Dodik biva jedini sankcionisan jer je Republika Srpska reagovala na Bakirov napad. Zatim se stvari nakratko smire i onda Bakir kreće u novi krug provokacija. Ovaj put u pitanju je tužba protiv Srbije“, napominje Vranješ.
Trebalo bi da je Srbija već prozrela ovu šemu, kaže Vranješ i poručuje da je vreme da Beograd konačno odbaci zabludu podilaženja sarajevskoj politici i odgovori dostojanstveno.
„Srbija treba da uputi ozbiljan protest, da pošalje ambasadora BiH kući, zamrzne neko vreme odnose sa zvaničnim Sarajevom, a da mediji u Srbiji konačno počnu pisati istinu o odnosima Sarajeva i Beograda pod naslovima — ’Bakir destabilizuje region!‘“, kategoričan je Vranješ, uz opasku da NATO sigurno neće ponovo bombardovati Srbiju ukoliko se ovakve mere ostvare.
„Nažalost, neko teško slepilo muči Vladu Srbije kada je u pitanju Sarajevo i konstantno izostaje reakcija. Pa pobogu, zamalo su ubili premijera pa nije bilo reakcije. Srbija i dalje pokušava da samostalno uspostavlja dobre odnose sa Sarajevom i stalno dobija nove neugodnosti, pa se stiče utisak da je Srbija slabija država od BiH, koja konstantno udara ’političke pljeske‘ zvaničnom Beogradu. Pokažite da ste država, a ne da bilo kakav sarajevski politički alijas može da unosi ovakve probleme“, zaključuje Vranješ za Sputnjik.
