Libija je najbolji pokazatelj neuspeha američke politike u regionu. U toj nekada cvetajućoj zemlji u toku je žestoka borba između Vlade nacionalnog jedinstva, koju podržava Zapad, čije sedište je u Tripoliju, i Parlamenta u Tombruku, na čijoj strani je komandant Libijske nacionalne armije general Halifa Haftar, veliki protivnik islamista. Dok je Vlada u Tripoliju nemoćna da bilo šta preduzme, Haftar učvršćuje veze na istoku i sprema se za potpuno preuzimanje vlasti u zemlji.
U Moskvi generala Haftara smatraju jednom od ključnih figura na političkom nebu Libije. Poslednjih pola godine libijski general je bio čest gost ruskih visokih zvaničnika. Prošle godine je dva puta posetio Moskvu, a u januaru je bio na nosaču aviona „Admiral Kuznjecov“, dok se ovaj nalazio u blizini libijske obale. Tom prilikom general je mogao da se uveri u manevarske sposobnosti ruskih „suhoja“. Tokom video-konferencije sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom bilo je reči o borbi protiv terorizma, a kako neki zapadni i bliskoistočni mediji tvrde razgovarano je i o otvaranju dve vojne baze u toj zemlji: u Tobruku i Bengaziju. Već je 70 ranjenih libijskih vojnika stiglo u Rusiju na lečenje, a očekuje se još njih 430.
Mnogi zapadni mediji navode da bi ruska vojska sa bazom u Bengaziju došla na samo 700 kilometara od Evrope. Na neformalnom samitu lidera 28 zemalja-članica EU koji je prošle nedelje održan u Valeti tema razgovora bili su „interesi Rusije u Libiji“, odnosno, kontakti libijskog generala sa Moskvom, i „namera Rusije da izgradi vojne baze u Sredozemlju“.
Libijskog vojnog zvaničnika mnogi vide kao lidera koji bi mogao da objedini zemlju: on i njegova Libijska nacionalna vojska su poznati po oslobađanju Bengazija i niza gradova od islamista. Prema nekim podacima on kontroliše 70 odsto teritorije zemlje. Naravno, ambiciozni Haftar se neće zaustaviti na postignutom. Rat koji traje od 2011. godine istrošio je sve vojne resurse i Haftaru je potrebno novo moćno oružje: tenkovi, avijacija, itd, ako želi da istera islamiste i teroriste i preuzme kontrolu nad čitavom teritorijom Libije. Takvo naoružanje može mu dati samo nekoliko zemalja, među njima je svakako Rusija, koja je potpuno izgubila ovo tržište, koje joj je nekada donosilo milijarde dolara prihoda, i koja želi da ga povrati.
Međutim, na snazi je embargo na uvoz oružja u Libiju i vrlo je moguće da se general nada da će Rusija probati da utiče na američkog predsednika Donalda Trampa i na druge zapadne lidere da ukinu zabranu na uvoz oružja.
Zapadni mediji poslednjih nedelja vrlo često optužuju Rusiju da zaobilazi embargo i da preko Egipta i Alžira isporučuje oružje libijskoj vojsci. Italijanska „Stampa“ navodi i ozbiljnu sumu vrednosti oružja — 2 milijarde dolara. S tim u vezi, pominje se i da će Alžir Rusiji na korišćenje ustupiti bazu u Oranu. Za sada to su samo spekulacije.
Veliku štetu pretrpeo je i naftni sektor. Za vreme vladavine Muamera Gadafija tamo su aktivno radili „Gasprom“, „Tatnjeft“ i druge naftne kompanije. Međutim, nakon promene vlasti, Libija je pretvorena u haos, a ruske kompanije su morale da se povuku. Na njihovo mesto su došle zapadne korporacije. Pošto je general Haftar uspostavio kontrolu nad objektima naftne i gasne industrije zemlje, kao i terminala za izvoz energenata, nije nemoguće da sada Rusija uzme učešće u nekom od naftnih projekta u toj zemlji. Sama Libija planira da poveća proizvodnju nafte sa 700.000 barela, na 1,5 miliona barela dnevno do kraja 2017. godine.
Feldmaršal Halifa Haftar je prilično interesantna ličnost. On je učestvovao 1969. godine u vojnom puču i dolasku na vlast Muamera Gadafija, a od 1978. do 1983. godine nalazio se na školovanju u Moskvi. Nakon povratka iz Rusije učestvovao je u libijsko-čadskom konfliktu kada je bio i zarobljen. Gadafi ga je optužio za neuspeh operacije i nakon povratka zatvorio.
Nakon oslobađanja otišao je u SAD gde je 20 godina živeo kao disident. Mnogi ga optužuju da je tada počeo da radi za CIA. Kada je počela pobuna u Libiji, on se vratio i stao na čelu pobunjenika na istoku zemlje. U februaru 2014. godine pozvao je Libijce da se suprotstave Opštem nacionalnom kongresu, koji su većinom su činili islamisti. Parlament koji je zamenio Kongres podržao je Haftara. U martu su ga poslanici izabrali za komandanta Libijske nacionalne vojske.
Rusija već pet godina ne učestvuje aktivno u rešavanju situacije u Libiji. S obzirom da je ta bliskoistočna država uvek smatrana tradicionalnim saveznikom Moskve, bilo je samo pitanje vremena kad će stari kontakti biti obnovljeni. To što Libija postaje bezbedno sklonište za teroriste iz celog sveta, samo još više drži rusku pažnju za taj deo sveta.
