Rasplamsavanje sukoba u Ukrajini u periodu u kojem se očekuje otopljavanje odnosa SAD i Rusije nameće brojna pitanja: kome sukob odgovara, može li Kijev i dalje da očekuje bezuslovnu podršku Vašingtona, kao i da li najnoviji potresi u EU udaljavaju Ukrajince od evropskih naroda.
Politički analitičar Aleksandar Pavić smatra da je Kijev taj koji je inicirao ponovne sukobe u Ukrajini.
Gostujući u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ Pavić navodi da Porošenko ima razloga da se plaši novog američkog predsednika jer dobro zna koja je Trampova politika, pa pokušava da ga stavi pred svršen čin. On međutim dodaje da iza zaoštravanja sukoba u Ukrajini stoji i bivša američka administracija.
„Glavni projekat poraženih snaga na američkim izborima je sprečavanje smirivanja tenzija između Vašingtona i Moskve i obnove normalnih rusko-američkih odnosa. Setimo se ko je bio gost Porošenka i ukrajinske vojske u januaru — dva glavna jastreba u Senatu SAD, Lindzi Grejem i Džon Mekejn, koji su im poručili — mi ćemo vam svim raspoloživim sredstvima pomoći da pobedite. Ti ljudi su glavni eksponenti poraženih neokonzervativaca i globalista, oni to guraju, pa im je i sam Tramp poručio preko Tvitera da je bolje da rešavaju domaće probleme nego da započinju treći svetski rat“, objašnjava Pavić.
Vojni analitičar Aleksandar Radić takođe veruje da obnovu sukoba u Ukrajini može da kapitalizuje zvanični Kijev.
„Sve je ukazivalo na to da je Moskvi odgovarala stabilna situacija u Ukrajini, da se problemi rešavaju u pregovorima i da neće biti ofanzivnih dejstava od strane snaga u Donbasu. Sa druge strane, jedini kapital koji Kijev u ovom trenutku ima je stvaranje osećaja ugroženosti kod zapadnjaka, kako bi izazvali reakciju nove američke administracije. To je mehanizam koji se već pokazao korisnim u zemljama Istočne Evrope koje imaju frustraciju od članstva u Sovjetskom Savezu i Varšavskom ugovoru, jer su te zemlje zapravo stvarale sliku o stalnoj ugroženosti u vreme kada su borbe prilično zamrle, a primirje funkcionisalo na istoku Ukrajine“, rekao je Radić.
Novinar Miodrag Zarković međutim smatra da Ukrajinci shvataju da su poraženi i da im obnova sukoba ne ide preterano na ruku. U emisiji „Svet sa Sputnjikom“ Zarković ističe da je ukrajinska vojska suočena sa velikim gubicima i demoralisanim ljudstvom, pa veruje da je pre u pitanju to da je Kijev na neki način primoran da obnovi sukobe, nego što to zaista želi.
„Ukrajina je gubitnik od trenutka kad se američka vlast dosetila da tamo izaziva Rusiju. Ne vidim da je Ukrajini nešto bolje od kada se desio Majdan i svega što je usledilo, pa stoga i ne mislim da je Kijev motivisan da krene u rat. Ne pravdam ih, mislim da su ratni zločinci, da su učinili nešto moralno neoprostivo kada su udarili na taj narod u Donbasu i kada su poslali svoje krvoloke na njih, ali mislim da je pre reč o tome da je nekim krugovima u Vašingtonu, pre svega onim poraženim na izborima, stalo do toga da ukrajinski sukob eskalira“, napominje Zarković.
Na pitanje u kojoj meri dešavanja u Ukrajini tu zemlju udaljavaju od EU, Aleksandar Radić kaže da Unija, bez obzira na to što je podržala Kijev uvođenjem sankcija Rusiji, polako shvata lekciju koju je naučila sa nacijama koje čine sve da se pokažu pogodnim u svom sistemu vrednosti za EU i NATO, ali samo dok ne ostvare svoje ciljeve distanciranja prema onima drugima.
„Veliko je pitanje da li je cilj članstva u EU i NATO želja za boljim životom ili zato da biste bili što dalje od Rusije. Mislim da u tom pogledu u Briselu uviđaju da poruke Kijeva imaju dozu licemernog odnosa i ne bi želeli da im se sa tako jednom velikom državom poput Ukrajine ponove lekcije koju su imali u nekim drugim zemljama u tranziciji. Najveći problem politike Kijeva je što najviše veruju u svoj nacionalizam i svoje samoljublje, jer kada date ljudima oružje u ruke i prostor da afirmišu svoju mržnju prema drugima, dobijete ono što se dešavalo u Donbasu. EU već ima dovoljno problema, pa je veliko pitanje da li bilo ko ozbiljan uopšte može da razgovara o tome da li je Ukrajini mesto u evroatlantskim integracijama“, kaže Radić.
Sličnog stava je i Aleksandar Pavić koji kaže da su floskule o evrointegracijama i NATO-u instrumenti da bi se određene nacije držale dalje od Rusije.
„Čak i da Ukrajini daju bezvizni režim, Unija nema ozbiljne namere sa tom zemljom osim da je odvoji od Rusije. Nikada nije bila opcija da ih prime u EU, a program ’Istočnog partnerstva‘ trebalo je zemljama koje nikada neće biti članice Unije da dâ privid da napreduju na evropskom putu. To i mi u Srbiji prepoznajemo, a zapravo je cilj bio da se te zemlje uklope u mehanizam uslovljavanja, da se od njih iznude ustupci, a da se na vlast dovode prozapadni političari“, ističe Pavić.
Prema njegovim rečima, projekat demokratizacije Ukrajine završen je na Majdanu gde su zapadne države, takozvane demokratije, stale iza oružanog puča.
„Tu više nema priče o demokratiji jer je u pitanju bio klasičan prevrat sa malo novijim metodama. Dakle, sve je politika i projektovanje interesa“, rekao je Pavić i dodao da do smirivanja situacije u Donbasu može doći ukoliko Trampovi ljudi preuzmu kontrolu nad davanjem instrukcija Kijevu.
Miodrag Zarković misli da će dešavanja u Ukrajini biti mučna i da će dugo trajati, sa pojačanom razmenom artiljerijske vatre, ali ne veruje da je ukrajinska vojska spremna na bilo kakve veće kopnene akcije.
