Ekonomska pitanja izazivaju najviše zabrinutosti u Japanu otkako je Tramp na vlasti. Novi američki predsednik je već potpisao dokument o izlasku SAD iz dogovora o Transpacifičkom partnerstvu (TPP). Nova američka administracija predlaže da se umesto toga potpišu bilateralni ekonomski sporazumi, ali sudbina samog TPP-a ostaje upitna. Na zasedanju vlade 1. februara, premijer Abe je izjavio da želi da sa Trampom razmotri niz ekonomskih pitanja.
„Jedna od tema će biti kako Japan može da pomogne u otvaranju novih radnih mesta, što bi dovelo do povećavanja produktivnosti i konkurentnosti industrijskog sektora SAD“, izjavio je on nedavno.
Među projektima koje japanski premijer sprema za predstojeći susret sa Trampom, jeste izgradnja brzih železnica u Teksasu i Kaliforniji. Paralelno se planira početak proizvodnje tri hiljade novih vagona za vozove i metroe. Mogući projekti mogli bi biti i rad na ležištima nafte iz škriljaca. U tom smislu se pominje i plan „Tojote“ da investira čak do deset milijardi dolara u SAD narednih pet godina. Takođe, telekomunikaciona kompanija „Soft bank grup“ ima nameru da uloži u američku ekonomiju čak do 50 milijardi dolara. U celini gledano, prema podacima japanskih medija, Japan može da investira u infrastrukturne projekte SAD do 150 milijardi dolara, što bi dovelo do otvaranja 700 hiljada novih radnih mesta.
U Tokiju pretpostavljaju da će se ovi predlozi više nego dopasti Trampu, jer to je upravo ono za šta se on zalaže. Zajedno sa japanskim predsednikom vlade, sastanku će prisustvovati ministar spoljnih poslova Japana Kisida Fumio, ministar finansija Aso Taro i ministar ekonomije Seko Hirosige.
Šef Centra japanskih studija na Institutu za Daleki istok Valerij Kistanov, komentarišući posetu japanskog premijera Americi, kaže za Sputnjik da bi, što se tiče ekonomske varijable, izlazak Trampa iz TPP-a svakako bio veliki udarac za planove koje je do tada pravio Abe.
„Japanski premijer je računao da će ovaj sporazum biti jedno od sredstava oživljavanja japanske industrije i aktiviranja japanske ekonomije. Sada tih nada više nema, a da li će se moći udahnuti život ovom projektu bez SAD, sada je diskutabilno. Jasno je da će na pregovorima sa Trampom biti pokrenute konsultacije o bilateralnim trgovačko- ekonomskim vezama“, zaključuje Kistanov.
Verovatno će, nastavlja on, biti reči i o Trampovim namerama da ponovo razmotri uslove Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini NAFTA, čije plodove Japan rado koristi.
Kako ističe, da bi se smekšao Trampov pritisak koji zahteva više reda i transparentnosti u bilateralnim ekonomskim odnosima, Abe je pripremio čitav plan zajedničkog delovanja u cilju razvoja američke unutrašnje infrastrukture —saobraćaja, energetike, proizvodnje, gde će Japan ulagati velike sume, dokazujući iznova kako je kao partner nezamenljiv i koristan.
Kistanov nije isključio mogućnost da tokom susreta bude pokrenuto i pitanje odnosa Rusije i Japana: „Mislim da će Abe pokušati da shvati kakav je Trampov stav povodom japansko-ruskih odnosa u smislu teritorijalnih problema, potpisivanje mirovnog sporazuma, učešća Japana u zajedničkim projektima sa Rusijom, čime su bile narušavane sankcije.
Obama je kritikovao premijera Japana tim povodom, dok je Trampov stav još uvek nepoznat.
Ne zna se ni da li će Abe pokušati da predstavi Trampu svoj stav o razvoju rusko-japanske ekonomske saradnje na putu ka mirovnom sporazumu i o planovima zajedničke privredne aktivnosti na Južnim Kurilima.
