Federiko Petroni, urednik italijanskog lista „Limes“ i jedan od osnivača sajta „Ajmerika“ za Sputnjik komentariše izjavu italijanske ministarke.
„Ova informacija bi sad mogla da se komentariše kao nešto veliko i nešto što vodi nekoj uspešnoj budućoj koaliciji, ali nešto konkretno i opipljivo, po mom mišljenju, tu ne postoji“, iskren je Petroni.
Sagovornik Sputnjika objašnjava da ovakva zajednička inicijativa nije zasnovana na opštim već možda na zajedničkim industrijsko-privrednim interesima. Svaka država koja bi trebalo da uđe u ovaj takozvani šengenski odbrambeni savez ima svoje prioritete.
„Uzmimo za primer Francusku, koja više želi da održava svoju borbenu gotovost na visokom nivou, budući da je strategija Pariza takva da želi da se prvenstveno oslanja na sopstvene snage, pre nego na NATO“, objašnjava Federiko Petroni.
Sa druge strane, naš sagovornik smatra da Italija pokušava da kompenzuje svoju vojnu izopštenost, posebno u Mediteranu, u Libiji:
„Italija podržava međunarodno priznatu vladu nacionalnog jedinstva u Libiji, dok Francuska, sa druge strane, podržava svog štićenika generala Halifa Haftara koji se suprotstavlja vladi u Tripoliju“, objašnjava Petroni.
Federiko Petroni zaključuje da iako ova ideja „odbrambenog Šengena“ može da se prenese na neke druge konkretne inicijative, isto toliko bi ova čudna alijansa mogla da se suoči sa mimoilženjem u strateškim interesima pojedinačnih članica.