Iako je rumunska vlada ukinula spornu uredbu kojom se dekriminalizuju mnogi slučajevi korupcije, protesti u toj zemlji ne jenjavaju, a građani traže ostavku vlade. Rumunski ministar pravde Florijan Jordake izjavio je da će tokom dana objaviti detalje novog nacrta krivičnog zakona, a rumunski mediji navode i da će saopštiti odluku o mogućoj ostavci.
Za razliku od svog ministra, koji o ostavci razmišlja, premijer Rumunije Sorin Grindeanu poručio je u nedelju da neće podneti ostavku kako bi „udovoljio ulici“, a na protestima širom zemlje okupilo se oko pola miliona ljudi. Spekuliše se i da proteste finansira milijarder Soroš. Novinar iz Temišvara Rajko Kornja za Sputnjik kaže da je javnost u toj zemlji podeljena kao nikada do sada.
„Pažnja je usmerena prema parlamentu, gde je pokrenuta procedura o izglasavanju nepoverenja Grindeanuu. Tu proceduru pokrenuli su liberali i Savez za spas Rumunije iz redova opozicije, ali su njihove šanse za uspeh minimalne zbog solidne poslaničke većine Socijaldemokrata i njihovih koalicionih partnera“, kaže Kornja.
Na pitanje da li je sporna uredba bila samo povod ili paravan za proteste kojima bi se zapravo pokušalo svrgavanje Socijaldemokrata sa vlasti Kornja kaže da, iako do pre dva dana to možda nije tako izgledalo, sada je sasvim jasno da su protesti usmereni ka ostavci kabineta premijera Grindeanua.
„Sada se čak pojavljuju i zahtevi za prevremene parlamentarne izbore, što je zaista nerealno. Sa druge strane, vrlo je interesantna činjenica da protesti koji su zahvatili čitavu Rumuniju nisu iznedrili niti jednog političkog lidera, pa se mnogi pitaju da li iza protesta neko stoji i ko ih usmerava“, napominje Kornja.
Kako kaže, u ovakvim kriznim situacijama, naročito na Balkanu, javljaju se razni scenariji u rumunskim medijima.
„Od toga da je dokaz spontanosti protesta upravo to što nema niti jednog novog političkog lidera koji je njima izbačen u prvi plan, do toga da je nedostatak nekog ko bi proteste vodio upravo dokaz da tu nešto nije u redu i da je moguće da su umešane i neke tajne službe Rumunije, kao i da su demonstracije usmerili i finansijski pomogli krugovi bliski stranim nevladinim organizacijama. Sve to je, međutim, teško potvrditi i dokazati“, objašnjava Kornja.
On dodaje da je jasno da protesti idu naruku opoziciji i rumunskom predsedniku Klausu Johanisu, koji je zdušno podržao demonstrante.
„Međutim, rumunska opozicija je u ovom trenutku desetkovana i daleko od toga da je ujedinjena. Problem je i u tome što tako razjedinjena opozicija, ali i sam predsednik, vuku proteste svako na svoju stranu“, napominje Kornja.
Prema njegovim rečima, strah od eskalacije protesta i sukoba je sve veći, a kriza je daleko od jenjavanja i nalaženja jednostavnog rešenja, pa u narednim danima ostaje da se vidi kako će se situacija dalje odvijati. Glasanje o poverenju rumunskog vladi po svoj prilici održaće se u sredu.
