„Kalašnjikov“ punom parom u tri smene

Na putu iz Moskve ka uralskim gradovima Permu i Ekaterinburgu, a iza Kazanja, nalazi se Iževsk — prestonica ruske Udmurtske Republike. U Iževsku, lokalnom administrativnom, trgovačkom i industrijskom centru, postoji nekoliko velikih preduzeća, a najveći je elektromehanički zavod „Kupol“, proizvođač zenitno-raketnih kompleksa „tor“ različitih modifikacija. Drugo važno preduzeće je koncern „Kalašnjikov“ koje realizuje veliki broj značajnih projekata za Ministarstvo odbrane Rusije.

„Kalašnjikov“ je na kraju 2016. godine podneo izveštaj iz kog se vidi da je tokom poslednje godine ukupni iznos izvoznih narudžbina porastao za 200 miliona dolara. Najvećim delom raste potražnja za sportskim, lovačkim i streljačkim oružjem, kao i municijom. Koncern „Kalašnjikov“ ne krije da su dobri rezultati postignuti zahvaljujući aktivnom marketingu i dobro osmišljenoj izvoznoj politici.

Iz uprave koncerna „Kalašnjikov“ kažu da im je neophodno čak 1.700 novih radnika. Ova činjenica ne čudi Igora Korotčenka, ruskog vojnog eksperta, koji za Sputnjik kaže da će najpre biti potreban veliki broj inženjera, jer se koncern u poslednje vreme ne bavi samo unapređivanjem svog streljačkog oružja već sada na prvom mestu radi na razvoju bespilotnih letelica.

„Između ostalog, koncern sada intenzivno razvija i različite vidove manjih brodova, poput BK-16, ali radi i na usavršavanju navođenih raketa za helikoptere ’vihor‘. Rusko oružje je poznato u svetu po svojoj efikasnosti u borbenim uslovima, kao i po tome što je veoma pouzdano. Dakle, kvalitet je prepoznat i zato je za dalju ekspanziju na strana tržišta i ubuduće potrebna na prvom mestu dobra strategija“, smatra Korotčenko.

​Za poslednjih nekoliko godina novo dostignuće iževskih inženjera je, između ostalog, kompaktni, mali automat MA kalibra 5,45 puta 39, predviđen za blisku borbu, ali i pištolj PL-14 namenjen specijalnim jedinicama.

​Kao deo vojne opreme budućnosti, čuvenog „Ratnika“, koncern je razradio dva automata: AK-12 i AK-15, kao i pušku RPK-16.

Osim streljačkog oružja, „Kalašnjikov“ razvija i robotizovane komplekse, poput „Soratnika“, koji će se baviti obaveštajnim aktivnostima. Novi robotizovani kompleks će moći da pruža vatrenu podršku kopnenim snagama, otvarajući paljbu iz različitog oružja. U decembru 2016. godine, na poligonu Alabino u blizini Moskve, prvi put je testirano pucanje iz ovog robotizovanog kompleksa.

​U septembru 2016. godine koncern „Kalašnjikov“ je predstavio eksperimentalne primerke snajperskih pušaka SVK i VSV-338. Ruska vojska do danas koristi snajpersku pušku „dragunov“ SVD, koja se proizvodi još od 60-ih godina 20. veka. Ruske specijalne snage koriste savršenije zapadne modele.

Sa druge strane, američka puška M-16, koja je takođe počela da se proizvodi 60-ih godina prošlog veka, bila je korišćena kao pouzdano oružje u Avganistanu, uporedo sa automatom „kalašnjikov“. Tada je američka vojska, naravno, koristila legalno proizvedene i uvezene sovjetske puške, što danas uglavnom nije slučaj. Veoma često se na svetskom tržištu oružja mogu naći kopije „kalašnjikova“ koje proizvodi čitav niz država. Sagovornik Sputnjika, vojni analitičar Igor Korotčenko kaže da bi bilo ispravnije reći da su to klonovi, a ne kopije, makar iz pravne perspektive.

„Mislim da bi ovde pre svega trebalo isključiti mogućnost da inostrani proizvođači oružja uopšte koriste reč, odnosno brend ’kalašnjikov‘. Oni mogu da proizvode puške koje možda mogu da poseduju karakteristike nalik na ruske, ali ne bi smeli da se pozivaju na brend, odnosno originalni ruski izum. Stoga ruskim stručnjacima predstoji borba na nivou međunarodnih eksperata i međunarodnih arbitražnih sudova“, objašnjava Korotčenko.

Predsednik Vladimir Putin je u septembru 2016. godine posetio iževski zavod. Tom prilikom predsednik je razgovarao sa zaposlenima i održao zasedanje Vojno-industrijske komisije, koja je pozvana da prati i nadgleda realizaciju narudžbina i projekata Ministarstva odbrane. Putin je tada stavio do znanja radnicima ali i javnosti da je koncern dobio oko 3 milijarde rubalja u obliku investicija i da će se ovakav način finansiranja nastaviti. 

Korotčenko u tom smislu objašnjava da je u okviru oružarskog koncerna „Kalašnjikov“ realizovan princip privatno-državnog partnerstva. A kada su, nastavlja analitičar, i spoljni investitori iz privatnog ruskog biznisa realizovali strateške investicije kako bi se ovo preduzeće korenito reformisalo, danas, nakon nekoliko godina, vidimo odličan rezultat.