Izjava nove američke ambasadorke u UN na prvi pogled može da se učini kao protivno više puta izraženoj težnji nove administracije da poboljša odnose s Rusijom. Analizirajući citat Hejlijeve, autor, međutim, zaključuje da se njene reči nisu odnosile na veći deo antiruskih sankcija, pre svega, na sankcije protiv ruskih banaka i energetskih kompanija koje su mnogo važnije za investitore.
Autor objašnjava da sankcije protiv Rusije nisu uvođene istovremeno, nego su se postepeno proširivale. Prvobitno su u martu 2014. godine bile uvedene sankcije nizu ruskih zvaničnika. Tog leta SAD i EU su uvele takozvane sektoralne sankcije koje pogađaju velike banke i energetske kompanije. Obama je, najzad, u poslednjim mesecima svog mandata, uveo ograničenja protiv ruskih obaveštajnih službi i privatnih lica, optuživši ih da su se „mešali u izbore“.
„Izjave Hejlijeve nisu se odnosile na najvažnije sankcije, čije ukidanje žele svi. Ona je to izrazila potpuno jasno“, citira autor jednog od rukovodilaca kompanije „BCS Global markets“ Džozefa Dajana.
Ukidanje sankcija protiv najvećih ruskih kompanija, poput „Rosnjefta“, na Zapadu povezuju s ispunjavanjem Minskog sporazuma o rešavanju sukoba u Donbasu.
Autor, međutim, navodi da realizovanje Minskog sporazuma neće biti jednostavno, s obzirom na to da težnja Donjecka i Luganska ka autonomiji protivreči interesima kijevskih vlasti.
Tramp, ipak, može da ukine sektoralne sankcije čak i u slučaju da odredbe Minskog sporazuma ne budu potpuno ispunjene, naglašava Rapoza.
„Nezavisno od vašeg odnosa prema Trampu, ne možemo da ne priznamo da je novi predsednik bukvalno nebeski dar za investitore koji rade s Rusijom“, smatra ekonomista i saradnik međunarodne investiocione kompanije „Blek rok“ Herardo Rodriges.
Investitori ne treba užurbano da tumače reči Hejlijeve kao dokaz da Bela kuća želi po svaku cenu da zadrži sankcije protiv ruskih kompanija, zaključuje autor.
