Jedan izbor je, čini se, promenio sve. I tek će promeniti. Pošto je navika služavka koja se konačno udaje za gospodara, svi koji su bili protiv tog izbora ne žele da prihvate promene.
Kad realnost zaboli
Jednako kao što duboko ukorenjene klintonističke administracije u Sjedinjenim Državama nevoljno prihvataju volju naroda, ne veruju svojim očima i svakodnevno se nadaju da će Donald Tramp izaći pred novinare i reći: „Ma, samo sam se šalio, evo vam opet država“, tako i dosta evropskih lidera razmišlja.
Tačnije, misli i nada se, ne želeći da prihvati onu previše puta ponovljenu frazu o realnosti kojom su ucenjivali druge.
Evropska unija je i pre tog izbora, kako za Sputnjik podseća Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, bila podeljena i oko pitanja Kosova, migrantske krize, na one koji podržavaju Merkelinu i na one koji podržavaju Orbanovu politiku, prema pitanju sankcija protiv Rusije, na jastrebove poput Poljske i baltičkih zemalja i one koji se zalažu za ukidanje sankcija poput Mađarske i Grčke.
Naravno, dodaje Mitić, podele su sad dodatno pojačane novom Trampovom odlukom o zabrani ulaska u SAD. Tako vidimo one koji su oštro kritikovali Trampa, poput Merkelove, Fransoa Olanda i Donalda Tuska, one koji su imali blaže kritike, poput Londona i Rima, i čak onih koji su jasno podržali Trampa, poput Orbana i Zemana.
„Logično je da su Trampa podržale i evroskeptične partije koje su za snažniju kontrolu migrantske politike. U neku ruku Trampova odluka daje vetar u leđa evroskeptičnim partijama koje idu na izbore ove godine. Vildersu u Holandiji, Le Penovoj u Francuskoj, kao i Alternativi za Nemačku“, ističe Mitić.
Dobri, stari 19. vek
Sjedinjene Države su se izborom Donalda Trampa, kako za Sputnjik kaže istoričar i član Centra za konzervativne studije Saša Adamović, vratile — ne u lošem smislu te reči — u 19 vek.
Zapravo, precizira Adamović, ceo svet se vratio ponovo u 19. vek, u takozvanu igru velikih sila koja je bila karakteristična za taj period, dok samo još EU živi u nekakvom postmodernom levo liberalnom raju i još se nije prilagodila novom poretku koji se rađa.
„Donald Tramp je svojom pobedom doveo u pitanje čitav poredak koji se gradio dug period. Sad su se sve evropske, postmoderne klintonovske elite, našle ugrožene i to su se našle ugrožene sa punim pravom“, tvrdi Adamović.
Neki od onih koji vode EU su, podvlači on, zapravo u svojim zemljama izgubili svaki legitimitet jer su njihove političke opcije doživele debakl.
„Ilustrativno je to da ne samo što je Donald Tusk i Ameriku, pored Rusije i DAEŠ-a, naveo kao jednog od neprijatelja EU, već je i gospođa Mogerini u intervjuu za ’Volstrit džurnal‘ ponudila savez Rusiji kako bi EU i Rusija zajedno nastupile protiv Trampa. To je bilo toliko neozbiljno da je bilo logično da je dobila odgovor iz Rusije kakav je dobila“, kategoričan je Adamović.
Kad u Srbiji svane evropski 6. oktobar
Takva dešavanja i prelivanja podela iz Amerike na EU, prema mišljenju Aleksandra Mitića, mogu imati dosta ozbiljne posledice za EU.
„Tusk govori o tome da su Rusija, Kina i SAD pretnja za Evropu. Pitanje je onda sa kim će EU uopšte da sarađuje? U neku ruku Tusk gura EU u samoizolaciju“, konstatuje Mitić. Naprosto, ističe on, radi se o političarima koji ne uviđaju ili ne žele da prihvate da se svet promenio i da prisustvujemo stvaranju multipolarnog sveta.
Očito je, smatra i Saša Adamović, da će evropske klintonovske elite morati sad nešto da preduzmu s obzirom da je 2017. itekako važna za opstanak EU kakvu danas poznajemo.
EU očekuju zaista važni izbori u Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj, i Adamović sugeriše da bi, s obzirom na raspoloženje građana EU, klintonovske elite na tim izborima mogle da izgube nekoliko značajnih uporišta.
Izgleda da kriza u svetu i EU ovoga puta stvarno može biti šansa za Srbiju.
Pozitivna posledica za Srbiju je to što bi to trebalo da Beogradu bude dokaz da zaista nema apsolutno nikakve potrebe da se žuri sa otvaranjem Poglavlja 31. o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Možda je još rano govoriti kako će se sve ovo konkretno odraziti na Srbiju, smatra Saša Adamović, ali dodaje da posle dužeg perioda, možda čak još od 5. oktobra 2000, može da se vidi neko svetlo na kraju tunela.
Srbija, precizira, može iskoristiti promene u dosadašnjem svetskom poretku da bi poboljšala, i to značajno, svoj spoljnopolitički položaj i na taj način ojačala i postala jedna od zapravo najvažnijih država na Balkanu.